Из ватрене стихије извлачи немоћне

„Мени радни дан не пада тешко и никад не помислим: Ух, данас морам на посао. У ватрогасну станицу идем весео. Али, када наиђе интервенција максимално се концентришем како би се све завршило на најбољи начин”, прича Марко Јовић, вођа групе у Ватрогасно-спасилачком батаљону Звездара. Марко је за своје подвиге одликован Наградом града Београда „Светислав Стојановић” за 2015. годину.

Он је показао изузетну стручност и храброст приликом гашења пожара у септембру прошле године у Дому за смештај старих лица у Улици Михаила Булгакова – успео је да из јаре дима и пламена сам извуче једну непокретну баку, а уз помоћ колега са трећег спрата изнео је још две немоћне жене, а учествовао је у евакуацији још 24 корисника дома.

– Ја сам се сасвим случајно определио за овај посао. Завршио сам Хемијско-техничку школу, радио у државној фирми, а онда схватио да то није мој живот и да за рад у канцеларији нисам. Посао ватрогасца ме привукао јер је хуман, пун адреналина, ни један дан није исти, а крај мене су добре колеге – истиче тридесетседмогодишњи Марко.

А акције у Дому за старе сећа се као да је јуче било.

– Тог дана смо пре ове имали још једну тежу интервенцију. Из потпуно смрсканог аутомобила извукли смо двојицу младића. Уследио је затим нови позив.  Када смо стигли већи део дома био је у пламену. Колега и ја смо прошли кроз густ дим који је обавио степениште и кренули да гасимо кухињу и трпезарију. У том тренутку смо добили информацију да нису баш сви људи извучени из запаљене куће и да се на трећем спрату, где је горела кухиња, налазе три особе – прича Јовић.

Марко и колега Дејан Драговић су се договорили да не чекају ни секунду.

– Дејан је наставио да гаси ватру, а ја кренуо у потрагу. Једва сам ишао кроз дим, спотицао се о медицинска помагала на ходнику. Случајно сам ушао у једну просторију и ту нашао осамдесетпетогодишњу баку Живанку. Бака је била непокретна и уз то срчани болесник. Сва је срећа што сам прво набасао на њу. Била је лагана, па сам јој одмах ставио маску са кисеоником и понео је низ степениште – сећа се Јовић.

Чим је изашао баку је предао колегама, а онда се кроз стихију вратио на спрат да настави претрагу.

Марко се овим послом бави већ једанаест година. За све ово време било је прегршт ситуација у којима је његова храброст дошла до изражаја. За једну од акција из 2007. године добио је плакету Ватрогасног савеза.

–То је било на почетку каријере. Тада сам из запаљене зграде, кроз задимљен ходник из поткровља извукао мајку и њено двоје деце – прича Марко и скромно додаје да је награду „Светислав Стојановић” због храбрости и пожртвовања, заслужио сваки ватрогасац Србије.