Босански Цобел

Могу ли Срби, Хрвати и Бошњаци у Босни и Херцеговини омркнути као три, а – по нечијој жељи или декрету – осванути као један народ: Босанци? Или: могу ли три главе стати под једну капу? Могу, али је сасвим сигурно да би убрзо бар једна од њих била – разбијена.

Да ли је ово имао на уму немачки амбасадор у БиХ Михаел Шмунк када се недавно изјаснио за ново "калајисање Босне", односно стварање јединствене "босанске нације", што ће рећи за "претапање" Срба, Хрвата и Бошњака у – Босанце. "Калајисањем Босне" историчари су назвали неуспешна настојања Аустроугарске монархије да, крајем 19. века, преко свог "високог представника" у данашњој БиХ Бењамина Калаја, од Срба, Хрвата и тадашњих муслимана направи Бошњаке.

Шмунковом заговарању стварања "босанске нације", ипак, треба озбиљно прићи, јер његов глас по овом питању, и када се изузме бошњачка политичка елита, није усамљен. Навешћемо неколико примера.

На почетку преговора о променама Устава БиХ, у новембру 2005. године, заменик државног секретара САД Николас Бернс је рекао: "Нестрпљиви смо да видимо нестанак етничке поделе, где ће људи себе видети као Босанце, а не као Бошњаке, Србе и Хрвате". 

Сличне ставове заступао је и бивши високи представник међународне заједнице у БиХ Педи Ешдаун. А некадашњи директор Светске банке Џејмс Волфенсон је прошле године у Сарајеву рекао и ово: "Биће нам драго да наставимо да подржавамо развој ваше земље и стварање једне нације".

Све ове изјаве тесно кореспондирају са закључцима Четвртог конгреса Странке демократске акције, одржаног пре нешто више од две године. Као један од најважнијих закључака, председник СДА Сулејман Тихић је навео рад "на афирмацији босанског идентитета, као заједничке одреднице свих грађана БиХ". Тако ће се, по Тихићу, јачати осећај припадности и БиХ и "босанској нацији".

Исте поруке већ годинама упућује и Странка за БиХ, а поготово њен лидер Харис Силајџић. Он, истина, користи другачији речник. Уместо "босанске нације" он употребљава термине "босанскохерцеговачке патриоте" и "грађанска држава".

Стварање "босанске нације" није једина тачка која спаја немачког амбасадора и водеће бошњачке политичаре. Шмунк, такође, тврди да дејтонски Устав БиХ, као непримерен Европи, треба мењати: укинути националне квоте и пропорције у органима власти, а БиХ поделити на пет-шест економских региона, чије границе неће бити етничке. Значи ли ово да и уставно уређење Белгије није по стандардима Европске уније?