Ко зарађује на извозу чарапа из Србије

Женске хулахоп чарапе и даље су један од извозних адута Србије, показује званична статистика. Последњи подаци Министарства трговине кажу да, и поред пада укупног извоза према Русији за око 10 одсто (у прва два месеца ове године), постоје и производи код којих је забележен раст. Осим свежих јабука, које се стандардно добро продају, на овој листи су и хулахоп чарапе, гуме за путничке аутомобиле, млади сир и урда, кукуруз... Уједно, чарапе и теписи су једини производи из текстилне индустрије који бележе константан раст у извозу ка Русији.

– Србија је трећи произвођач чарапа у свету, доминирају италијанске и немачке фирме са својим погонима у нашој држави – каже за „Политику” Милорад Васиљевић, секретар Удружења за индустрију текстила, одеће, коже и обуће Привредне коморе Србије. Вредност укупног извоза чарапа из Србије ка Русији, и другим тржиштима, износио је 200 милиона долара у прошлој години, а очекује се да ће ове године бити још већи јер су поједини произвођачи проширили погоне.

– Највећи извозник у прошлој години био је „Вали”, произвођач чарапа из Ваљева, са око сто милиона долара извоза, каже Васиљевић и објашњава да су носиoци српског извоза чарапа углавном стране компаније, које су отвориле фабрике у Србији и искористиле могућност да из наше земље без царине извозе на тржиште Русије, Белорусије, Казахстана.., на тржишта која покривају око 250 милиона становника.

Производњом чарапа у Србији данас се бави двадесетак предузећа међу којима су познате италијанске и немачке фирме. Најпознатији су „Вали“ из Ваљева, зрењанински „Модитал“, „Фалке“ Лесковац, суботичка фабрика „8. март“ Београд...

На жалост, међу домаћим фирмама, које се баве овим послом, мало је оних које су успеле да покрену озбиљан извоз на захтевно руско тржиште. Послове је додатно отежао и пад рубље због чега су многи одустали од послова са Русијом.

Петар Гербислав, власник једне од највећих домаћих фабрика „Герби“, каже да је разлог што не извозе у Руску Федерацију недовољан капацитет њихове производње, али да зато покривају тржишта бивших СФРЈ република, осим Хрватске.

Према нашем истраживању ниједна потпуно домаћа фирма у Србији не извози чарапе у Русију. До пре неколико година и било је посла и то тако што су за велике произвођаче производили робну марку. Међутим због пада рубље то је, кажу произвођачи, постало потпуно неисплативо. Главни посао раде странци пре свега због тога што су им доступни јефтини енергенти (струја), јефтина радна снага и ослобођени су 12 одсто царине колико, на пример, Италијани плаћају када извозе из своје земље у Русију. Осим тога, на располагању су им и јефтине сировине. Страни произвођачи су у старту имали боље услове, најпре због субвенција од државе за запошљавање, што је било довољно да преселе производњу рецимо из Пољске и Румуније у Србију.

Неки од произвођача, који нису желели да јавно говоре на ову тему, кажу да поменутих 200 милиона долара колико вреди извоз чарапа из Србије и није податак који ће донети економску корист Србији, јер најмањи део профита остаје нама.

– Странци зарађују на извозу чарапа из Србије. Ми, мали произвођачи, нисмо добили ни динар за улагања, а чекамо рецимо по 45 дана за повраћај ПДВ-а, каже један од наших саговорника. Према његовим речима домаћи произвођачи чарапа могу да рачунају на регион, где нема озбиљније конкуренције и на домаће тржиште. Иначе, све више имају проблем и са вишковима који су били намењени тржишту Русије и који завршавају у овдашњим трговинама.