Петнаест година

Описујући Војислава Коштуницу, већ у време када је био премијер, његов страначки колега и пријатељ Владета Јанковић је рекао: „Он није за премијера. Ја га видим као државника који се, на неком конгресу попут Берлинског, бави великим и важним државним питањима. Није за њега да се бакће питањем ко ће бити на челу управног одбора овог или оног предузећа”.

Јанковићев опис Коштуничиног политичког профила потпуно је супротан опису оних који на прво место, углавном малициозно, стављају „технологију власти”. Под тим се подразумева вештина да он и његова странка долазе до власти упркос броју освојених гласова на изборима. Косово као Коштуничин приоритет у односу на евроинтеграције, његови политички противници тумаче као маркетиншки потез, и то јефтин. Коштуници се тиме приписује властољубивост, а из те визуре је и његово „додворавање радикалима” у ствари израз похлепе за влашћу.

Је ли то човек који је десет година био у опозицији Милошевићу, и два пута дуже опозиционар у време комунизма?

Гостујући недавно на јавном сервису, Коштуница је избегао да директно одговори на питање да ли би се његова странка одлучила за сарадњу са радикалима. Пажљиво вагајући речи, рекао је да о томе с ким ће ДСС сарађивати треба судити на основу претходних петнаест година.

Уколико ступи у пакт са радикалима, као што изгледа намерава, то ће значити да Коштуница ставља на коцку наставак своје политичке каријере, бар оне дневне, која нам се свакодневно мота пред очима. Јер, радикали јесу постали системска странка и у томе им је у доброј мери помогао Коштуница, али Коштуница не може да помогне радикалима да постану демократска странка.

Они су демократе по томе што се чврсто придржавају правила парламентарне игре, али се никад нису одрекли недемократских поступака из свог најгорег периода, и нису радикално променили реторику која одише нетрпељивошћу. Коштуница се због тога никад неће осећати пријатно у друштву Томислава Николића, а друга обала ће бити заузета – на њој ће бити Борис Тадић, Млађан Динкић и Чедомир Јовановић, као и многи који су за њега гласали двехиљадите.

Другим речима, остаће у вакууму. Тамо ће се наћи и сви они којима су блиски ставови ДСС-а, странке у којој су вредности демократског и националног мање или више срећно помирене.

Коштуница вага сарадњу са радикалима јер страхује да не изневери Косово – да ће оно, уколико оно не буде сваки дан пред нашим очима и заведено у папирима, бити гурнуто у страну, потискивано, и на крају, заборављено. У томе може да се препозна искреност, али то не мора да значи да је одабрао прави пут. Коштуница не би смео да изневери Косово. Али не би смео да изневери ни оних петнаест година.