Недеља, 28.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

​Две жене учеснице Свеправославног сабора

Игуманија Филоксенија, настојатељица грчког манастира Хрисопиги, и Јелисавета Подрома, професорка Универзитета Тафт из Бостона, биће саветнице Свеправославног сабора који се у јуну одржава на Криту
​Две жене учеснице Свеправославног сабора
(Фото Д. Јевремовић)

Васељенски патријарх Вартоломеј именовао је две жене за учеснице, саветнице Свеправославног сабора који ће бити одржан од 16. до 27. јуна на Криту. Како преноси званични сајт Српске православне цркве, за предстојећи сабор васељенски патријарх наименовао је шездесетпетогодишњу игуманију Филоксенију, настојатељицу манастира Хрисопиги на западној обали Крита, и Јелисавету Подрому, професорку с Универзитета Тафт из Бостона.

Игуманија Филоксенија је теолог и социјални научник, а манастир Хрисопиги, који се налази недалеко од места заседања Сабора, учинила је средиштем еколошког и харитативног деловања, наводи се на сајту СПЦ. Такође, подсећа се и да је Хрисопиги једини православни женски манастир који шаље подмладак у манастир „Зодохос пиги” (Животодавни извор) у Турској. Јелисавета Подрому је познати политиколог и социолог у САД.

Грчке дневне новине у Истанбулу „Ихос тис полис” изражавају наду да ће и друге православне помесне цркве, охрабрене примером патријарха Вартоломеја, одредити жене теологе за сабор, наводи се на сајту СПЦ. Подсећа се да је ова одлука васељенског патријарха позитиван одговор на недавно упућени апел жена православних теолога да и оне учествују у раду Свеправославног Сабора, како он не би постао „искључиви предмет мушкараца”.

Радио Ватикан почетком априла известио је да су истакнуте жене православни теолози из САД затражиле да у Свеправославном сабору учествују и жене. Иако не могу да имају право гласа на сабору, оне су затражиле да узму учешћа у различитим специјализованим саветодавним комисијама. Оне су навеле да је према правилима Сабора учешће жена сасвим могуће будући да је предвиђено, осим учешћа православних архијереја, и присуство саветника.

Што се тиче заступљености жена православних теолога у Србији, на Богословском факултету оне чине 10 одсто професорског кадра, док их међу студентима има око тридесет процената.

Коментаришући одлуку патријарха Вартоломеја, социолог религије Зорица Кубурић, професор на Филозофском факултету у Новом Саду, каже да је по њеном мишљењу добро да жене узму учешћа на Свеправославном сабору.

– Хришћанска црква одувек је имала подршку у женској популацији. Жене су биле веснице Христовог васкрсења и доприносиле ширењу вере хуманитарним радом, личним сведочанствима и мистичним искуствима. Жене су имале значајну моћ у тешким временима када је црква била прогоњена и када је друштво било захваћено ратовима. Црква такође даје могућност женског учешћа у разумевању верског питања, у ширењу веровања, у социјалном и васпитаном раду. Но, од жене се у свим религијама очекује да рађајући буду преносиоци живота и највише се цени улога мајке. Међутим, у жељи да се жена заштити одлазило се у другу крајност изолације где су способности жене биле занемариване – каже професорка Кубурић, цитирајући руског теолога Павла Евдокинова, који у књизи „Жена и спасење света” каже да је женска природа сама по себи религијска. Али, проф. Зорица Кубурић констататује да су, социолошким језиком речено, центри верске моћи далеко су од присуства жена.

– Свештеничко занимање или позив, црквена моћ и новац и даље су далеко од појма женског. Лаичким језиком често се чује разлог да је то што мушкарац не може да роди равнотежа томе да жена не може да уђе у свештенички позив. Наиме, као природна подела посла, жене преносе живот рађањем, мушкарци духовном предањем, као посредници у новоређењу – објашњава наша саговорница.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.