Одолети притисцима да ЕПС буде приватизован

Вредност сталних средстава Електропривреде Србије (ЕПС) уписаних у пословне књиге 1. јануара 2007. године износи 527 милијарди динара, што је по тадашњем курсу Народне банке Србије 6,67 милијарди евра, утврдили су угледни страни консултанти. То је за 44 одсто више него 2004. године, истиче Владимир Ђорђевић, генерални директор ЕПС-а. Он подсећа да се пре неколико година залагао за то да се ЕПС не сме распродати и да вредност националне електроенергетске компаније треба увећати зато што има предуслове да постане профитабилна фирма и значајан „играч” на регионалном тржишту електричне енергије.

– Одупирали смо се разним притисцима и „добронамерним” саветима да се што пре уђе у приватизацију ЕПС-а, јер би због тога, како су тврдили, купци струје у Србији били срећнији, као имали би јефтинију струју него што им продаје ЕПС. Спречили смо поделу и распродају, улагали смо у ЕПС, обнављали капацитете који сада обарају рекорде... Резултат тога је поменута вредност ЕПС-а, која је крајем фебруара ове године уписана у пословне књиге свих 11 привредних друштаваЈПЕПС– каже Ђорђевић.

Војислав Шкундрић, председник стручног тима коме је био поверен овај посао, објашњава да је процена вредности Електропривреде Србије трајала десет месеци. Поред консултаната из фирми Arthur D. Little и ЕНТЕЛ-а, учествовало је и око 350 стручњака из ЕПС-а и још толико који су повремено сарађивали.

– Завршена је процена вредности непокретности, постројења и опреме ЈПЕПС и привредних друштава чији је ЈПЕПС оснивач. Процена је, у складу са међународним рачуноводственим стандардима, међународним стандардима за процену и финансијско извештавање, рађена по две методе, чији су резултати тзв. тестом профитабилности упоређени, чиме се дошло до „фер вредности”. То је довело до поменутог увећања за 44 одсто у односу на вредност пре процене – наглашава Шкундрић.

Подсећамо да је, у више наврата, Владимир Ђорђевић истицао како је циљ ЕПС-а да постане значајан играч на регионалном тржишту, који ће бити атрактиван партнер за заједничка улагања у пројектима који су од интереса за југоисточну Европу. Он додаје да послови у ЕПС-у ангажују готово трећину српске привреде, више десетина хиљада људи и да је вредност тих послова око 200 милиона евра.

Надлежни у ЕПС-у тврде да ЕПС улази у нову фазу развоја, која подразумева изградњу нових производних капацитета и далеко офанзивније укључење у регионално и паневропско енергетско тржиште. Ова електроенергетска компанија покренуће нови инвестициони циклус. Сматрају да ће инвестиције у најважније пројекте, који ће Србији обезбедити довољно електричне енергије у следећих двадесетак година, достићи 3,2 милијарде евра. Сви пројекти су у функцији повећања вредности ЕПС-а.

– У следећих неколико година започећемо градњу нових термоелектрана и отварање нових рудника угља, за шта ће бити утрошено око три милијарде евра. Иначе, „Костолац Б” последњи већи и значајнији производни капацитет који је ЕПС изградио пре више од 20 година – подсећају у ЕПС-у.

Једна од стратешких одлука је да ЕПС пређе Дрину и улаже у Републику Српску. Управни одбор Електропривреде Србије на последњој седнициодлучио је да улаже новац у предузеће Хидроелектрана „Горња Дрина” у Босни иХерцеговини. ЕПС ће у оснивање Друштва за изградњу постројења, производњу и трговину електричном енергијом Хидроелектрана „Горња Дрина” у Фочи, у Републици Српској, уложити капитал заједно са неколико стратешких партнера, мешовитим холдингом „Електропривреда Републике Српске”, матичним предузећем „АД Требиње” и мешовитим холдингом „Електропривреда Републике Српске” Требиње и зависним предузећем „Хидроелектране на Дрини” – Вишеград.Основни капитал новог друштва износи 100.000 конвертибилних марака и састоји се од оснивачких улога ЕПС-а од 50.000 и остала два оснивача по 25.000 конвертибилних марака.По основу новчаног улога у оснивачком капиталу друштва ЕПС ће стећи удео у висини од 50 одсто вредности, а остала два оснивача од по 25 одсто.