„Коштана” напокон нашла свој дом

Нови Сад – За мене је ово крај мукотрпне етапе потраге за простором у којем бисмо играли „Коштану”, а која траје ево готово годину и по дана од проблема са Позориштем на Теразијама у Београду и свега што нам се дешавало на тему цензуре, склањања концепта. Напокон смо нашли дом, односно неколико кућа за „Коштану”. Важно ми је да смо истрајали у нечему што је различитост и поштовање. Храброст да се направи једна другачија „Коштана” са Божом Врећом која се разликује од традиционалне, рекао је за „Политику” редитељ Кокан Младеновић поводом почетка рада на свом сценском читању Станковићеве „Коштане” уз коментар:

– Убеђен сам да ће таква „Коштана” бити велика посвета слободи да се буде другачији. Слободи да се воли, да се искаже сва своја емоција, страст и да се говори на сав глас о свему што нас тишти.

Пробе представе „Коштана” у режији Кокана Младеновића почеће 20. јуна у Новом Саду у тамошњем Студентском културном центру „Фабрици” и Српском народном позоришту. Ауторски пројекат „Коштана”, реализоваће продуцентски тим Центра за културу Тиват, Студентског културног центра из Новог Сада и Српског народног позоришта, што ће бити једна од најзанимљивијих регионалних копродукција у сезони 2016/2017. Премијере се очекују 5. августа у Тивту у оквиру фестивала „Пургаторије”, односно крајем септембра у Новом Саду.

Запутили смо се „окупани” кишом у здање новосадске „Фабрике” на прво окупљање ауторске екипе у Нови Сад. Затекли смо позитивни радни елан и расположеног Кокана Младеновића што је права реткост. Управа Позоришта на Теразијама је прошле године са великим амбицијама најављивала Младеновићеву „Коштану” као хит актуелне сезоне, да би се прошлог лета огласили писмом у којем су објаснили да се нису стекли услови за премијерно приказивање најављеног мјузикла „Коштана” Борисава Станковића, у адаптацији и режији Кокана Младеновића. Као разлоге своје тврдње навели су да Младеновић није поштовао договорене рокове за предају његове адаптације (либрета), као и текстова сонгова за представу. Други велики проблем отказивања представе, како је у то време тврдио Кокан Младеновић, јесте да се заправо управа и редитељ нису „пронашли” око идеје да улогу Коштане повере уметнику из Босне и Херцеговине Божи Врећи, особи трансродног идентитета.

Новим копродуцентима представе „Коштана” није сметао њен прошлогодишњи београдски дебакл већ су са амбицијама најавили рад на овом регионалном пројекту у којем ће Божо Врећо тумачити лик Коштане, Небојша Дугалић газда Миткета, Емина Елор ће се наћи у улози Стане… Композитор ауторске музике је Марко Грубић, један од најближих Младеновићевих сарадника.

– Оваква Коштана, и сва ова лутања која смо прошли не би била да њу не глуми Божо Врећо. Како газда Митке каже у самом комаду то није песма него глас. Тај глас тако фантастичан, моћан, замаман, нов и другачији и дуализам мушког и женског који сам по себи Божо носи и живећи тај живот и слободу коју носи јесте вертикала која носи ову представу. „Коштана” јесте велика посвета слободи, она долази да као лакмус прочита једну затворену паланачку средину која има своја правила и која сурово кажњава сваког ко се тим правилима супротставља. Имајући у виду друштвено-политички контекст у ком настаје овај пројекат ово неће бити политичка представа, али ће бити једно слављење слободе.

Танани Божо Врећо, босанскохерцеговачки севдах певач необичне харизме и лепоте коме је ово театарски деби, напоменуо је да у овај процес улази интимно.

– Ова Коштана неће бити реинкарнација пређашњих виђења те улоге. Она ће бити нешто посве ново, нешто што прати моју енергију и оно што свакако већ радим на сцени изводећи севдах. Такође ми је важно да она има неку традиционалну, али и савремену форму која мене прати, каже Божо Врећо.

Лик газда Миткета је и велики изазов за Небојшу Дугалића који ће играти познатог Станковићевог јунака.

– Овде није реч о насилно измишљеном концепту где треба фасцинирати чињеницом да Коштану игра мушкарац, напомиње Дугалић и подвлачи да га интимно занима појам слободе.

Оно што ме још додатно интересује, додаје Дугалић, јесте парадокс појединца, овакве Коштане и друштва, а то није само однос између права на слободу и лицемерне заједнице која се свети када види нешто другачије од себе.

Пројекат су подржали Извршно веће АП Војводине и Министарство културе Републике Србије.