Скептични оптимисти

Хоће ли Космет грађане Србије од еврооптимиста претворити у евроскептике, питање је које изазива несаницу политичке елите Србије. На истраживање агенције „Политикум” с краја прошле године на њега се одговара позитивно, јер показује да 70 одсто анкетираних не прихвата улазак у ЕУ ако он значи одрицање од Космета. Истраживање „Стратешког маркетинга” с краја фебруара тврди супротно јер у њему на питање да ли треба да наставимо с процесом интеграције у ЕУ, и ако већина земаља призна самопроглашену државу Косово и Метохију, 46 одсто испитаника је одговорило са да, 32 са не и 22 одсто не зна. Најподељенији су бирачи ДСС-а: 44 одсто мисли да треба наставити са интеграцијама, а 52 одсто да не треба. (У истраживању „Политикума” су ти проценти сасвим другачији: 5,9 према 92,4 одсто.)

Пошто само 11 одсто грађана у Србији има пасош, јасно је да већина никада није видела ниједну земљу ЕУ. Жељу да се нађе у друштву богатијих и успешнијих могли су да им створе домаћи политичари и медији, рођаци који деценијама оданде шаљу паре без којих је овде живот немогућ, али и нада да је то чаробан штапић који ће прекинути губитнички живот у кризи који траје још 1980. када је смрт Јосипа Броза означила рушење једног друштвеног уређења и система вредности.

Социолог Срећко Михаиловић у књизи „Национални и државни интерес модерне Србије” каже да се са отварањем земље, шездесетих година, у друштвеној елити јавља страх од Запада, а ксенофобија међу грађанима. „Међу елитом је у ствари доминирала бојазан од конкуренције, од компарације од могућег несналажења у отвореном свету, а код грађана ксенофобија као недовољно одређено стање страха од непознатог.”

Ипак, Михаиловић каже да се грађани већински идентификују са Европом, већински подржавају улазак у ЕУ, а на другој страни доминирају антиевропски ставови, недовољно поверење у ЕУ и већинска одбојност према чланству у НАТО. Ако су у праву они који тврде да се евроскептицизам повећава с приближавањем Унији, рекло би се да је Србија близу уласка у ЕУ. „Наравно после Хрватске, јер је код њих евроскептицизам прилично изражен. Док је у Европи пролетос нађено да је поверење у ЕУ порасло за 12 одсто у Хрватској, натполовична већина не верује Европи. Тек трећина Хрвата верује да ће чланство у ЕУ бити добро за њих и то их сврстава међу највеће евроскептике с Британцима (43 одсто), Мађарима и Финцима (по 39 одсто). Године 2003. СЦГ је била на врху листе земаља које су подржавале учлањење у ЕУ, заједно с Бугарском, Мађарском и Турском, једино је Румунија била испред, док су многе земље, као Пољска, Чешка и Словенија, биле испод.

Владимир Тодорић, из Института за европске студије, каже да грађани кроз европске вредности виде само веће плате, али не виде и веће обавезе. И у том погледу се не разликују од осталих Европљана. „Грађани виде бољу садашњост тако што ће путовати без виза, куповати аутомобиле без царина или се запошљавати у страним фирмама.” Али, он каже и да улазак у ЕУ није магични штапић, да то није земља дембелија и да чак ни у ЕУ нису све земље једнаке. По њему је улазак у ЕУ пре свега средство да се што пре достигне што боља унутрашњополитичка и економска ситуација.

Социолог Михаиловић мисли да је народ, односно његова елита, у Западу видео средство бољег живота. „У 19. веку и међу грађанима је успостављена двојност аспирација. На Западу се учило, са Западом се трговало, на Запад се бежало и тражио азил, али је Русија била тај имагинарни ослонац на који се увек рачунало. Глава је била на Западу, а срце на Истоку”, каже Михаиловић.

Евроскептицизам грађана Србије пре 17. фебруара 2008. године заснивао се на претпостављеној политичкој штети и стварним условљавањем економске помоћи. „У европској понуди стално се примећује штап и шаргарепа, па и онда када се нуди само једно или само друго!”, каже Михаиловић, али закључује да и поред тога грађани Србије желе чланство у Унији, јер себе сматрају Европљанима, сматрају пожељном спољнополитичку оријентацију према Европи (и поред најновијег успона статуса Русије). Међутим, грађани не прихватају чланство у НАТО, немају поверења у саму институцију ЕУ и веома су сумњичави према ономе што Србију чека од стране Европе.

Према последњем истраживању „Стратешког маркетинга”, обављеном од 22. до 26. фебруара, од хиљаду испитаника 71 одсто сматра да је добро ући у ЕУ, 57 одсто то повезује с коришћу, а 19 одсто има поверења у Европљане. Две последње бројке говоре да су грађани Србије – прагматични Европљани.