Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шесторо малишана за једно место у вртићу

• У Гроцкој шест пута, у Земуну и Сурчину пет пута више пријава него слободних места • Са укупно 21.792 примљена захтева оборен прошлогодишњи рекорд • И поред места код приватника на листи чекања остаће хиљаде девојчица и дечака
Шесторо малишана за једно место у вртићу
У време конкурса 2015. године у Београду су била само 52 приватна вртића, а данас их је 108 (Фото З. Анастасијевић)

На завршеном пријављивању за упис у вртиће постављен је нови рекорд по броју примљених захтева, готово невероватна 21.792! То је за 663 више него на прошлогодишњем конкурсу, сведоче подаци Секретаријата за образовање и дечју заштиту, уступљени „Политици”. Званична евиденција показује да је ове године највећа навала на вртиће у Гроцкој, где је шесторо деце конкурисало на једно место. У Земуну и Сурчину стигло је пет пута више пријава него што је предвиђено слободних места, а у Новом Београду Раковици, на Вождовцу и Врачару четири пута више.

Надлежни су пред конкурс проценили да ће свих 17 предшколских установа заједно моћи да приме 6.950 нових малишана. Сада је јасно да ће када се та места расподеле преостати 14.842 „прекобројна” захтева. Чак и када се попуни 2.100 нових места које су понудили приватни вртићи, хиљаде девојчица и дечака остаће на такозваној листи чекања.

Више предатих захтева на руке него онлајн
Од ове године родитељима је омогућено да малишане пријаве онлајн. Обилато су то искористили. На електронске адресе предшколских установа стигло је 9.784 захтева. Ипак, више је родитеља (12.008) који су попуњен образац донели комисији на руке. У Сопоту, на пример, уз помоћ интернета пријављено је само 29 деце, а осам пута више захтева предато је у вртићу. Највише онлајн пријава стигло је новобеоградској ПУ „11. април” (1.800), вождовачкој ПУ „Чика Јова Змај” (1.310) и ПУ „Чукарица” (1.091).

Шта Секретаријат за образовање и дечју заштиту још може да уради да неминовни списак малишана који чекају место у неком од београдских вртића буде краћи?

– Секретаријат континуирано повећава капацитете за смештај деце у предшколске установе. Као оснивач, може да одобри упис до 20 одсто више деце, у складу са Правилником о критеријумима за упис мањег, односно већег броја деце од броја који се уписује у васпитну групу – наводе надлежни.

Наглашавају да град не прекида сарадњу са верификованим приватним предшколским установама у које је од прошле године до сада уписано више од 5.000 деце. Кључна за то је одлука града да финансијски помогне родитељима тако што ће плаћати део трошкова за боравак деце у вртићима код приватника зато што за те малишане није било места у државним обдаништима.

– Капацитет верификованих приватних предшколских установа знатно је повећан у односу на исти период прошле године. У време конкурса 2015. године у Београду су била само 52 приватна вртића, а данас је 85 приватних предшколских установа са 108 објеката – кажу у Секретаријату за образовање и дечју заштиту.

Васпитача нема довољно, а нове не смеју да запосле, јер и даље је на снази Уредба о забрани запошљавања у јавном сектору. Ипак, секретаријат упорно сваког месеца шаље захтеве за нова радна места републичкој комисији за давање сагласности за ново запошљавање.

Барем делимично решење проблема великог броја деце која чекају место у обданишту могла би да изнедри „Мрежа основних школа на територији Београда” у којој ће први пут до детаља бити наведене, између осталог, и просторне могућности осмолетки. Групе припремног предшколског програма из појединих вртића могле би да се преместе у основне школе да би се у обдаништима ослободила места за пријем нових малишана, указују надлежни. И то би било у складу са тежњом градске просветне власти да што више предшколаца борави у школском амбијенту. Тренутно је градском мрежом предшколских установа обухваћено 412 објеката, а од тога 112 у ствари су основне школе у којима се реализује припремни програм за будуће школарце.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.