Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Музеј на дну мора

Музеј на дну мора
Под водом код Петровца лежи крстарица „Зента”, потопљена 1914. године Фотодокументација „Политике”

Будва – Последњих година рониоци покушавају да открију бродове који су одавно на дну мора и да омогуће надлежнима да вредне предмете с њих похране у музејима на копну. Тако су у Центру „Марина” у Херцег-Новом до сада су маркирали одређена „налазишта” и потрудили се да сакупе што више података о потопљеним бродовима.

Код рта Кобила, на излазу из Боке которске, на дубини од 33 метра, нађени су остаци галије. Са овог древног пловила, за које се не зна када је и зашто потонуло, украдене су амфоре, тањири и други предмети, а остала су два сидра и један топ. На простору плаже Добреч и острва Мамула, на дубини од 40 метара, лежи брод „Тифани”. Теретњак, дугачак 45 метара, а широк 5,75, изграђен је у Трсту 1907. а потонуо је 1917. Превозио је машинско уље и брикете за парне машине, а услед лоше навигације ударио је у камени рт Арза. На њему се још налази телеграф за давање команди, док је извађено велико звоно, које су херцегновски рониоци репарирали.

Близу рта Платамуни, такође у Боки, откривен је италијански теретњак „Марија Помпеј”. Био је власништво бродоградилишта „Ђузепе Паломбо”, налетео је 1941. на мину и „почива” на дубини од 71 метар. Херцегновски рониоци су га пронашли и потребно га је детаљно претражити, сликати, потом вадити највредније.

Испред Петровца, непун километар од острва Катич, налази се „Зента”, једна од највећих крстарица које су пловиле Јадраном током Првог светског рата. Брод је припадао аустроугарској флоти, изграђен је у бродоградилиишту Пула 1877. а потопили су га Французи 1914. године. Дужине је 97, ширине 12, а лежи на дубини од 73 метра. На њему је готово цело наоружање, мост, бродски компас, торпедне цеви, кормило, уређај за сидрење. Морнари са „Зенте” које су спасили Петровчани у знак захвалности су на острву Катич подигли цркву. Спасено је 140 војника са капетаном Пахером, док их је 210 погинуло. Посаду су већином чинили људи с простора бивше Југославије који су били у војсци „црно-жуте” монархије.

И подморје код Бара је богато „налазиште”. Маркиран је брод „Дагуие”, француски разарач из Првог светског рата. Страдао је од мине у акваторијуму барске луке. Године 1973. померен је на педесетак метара од брда Волујица и почива на дубини од свега 17 метара. Такође близу Бара, око 300 метара од рта Шогавица, на дубини од 35 метара налази се италијански теретни брод „Куинто” који је страдао 1940. погођен од грчке подморнице. Сасвим јужно од рта Волујица „усидрен” је једрењак из давних времена са доста топова.

У морском „музеју” леже и бродови из времена Титове Југославије. Између Јадранског бродоградилишта у Бијелој и Тивта, на дубини од 40 метара, налази се брод „Цетиње”, који је потонуо после Другог светског рата. Налетео је на мину и однео са собом 200 путника. Близу полуострва Луштица, на дубини од 35 метара је торпедни чамац „Голешница”. Дугачак чак 58 метара, био је у власништву четири војске – аустроугарске, италијанске, краљевске и Титове Ратне морнарице. Потопљен је 1959. као мета за војне вежбе. Такође на Луштици, испред плаже Жањице, на дубини од 24 метра почива патролни брод „ПБР 512”, изграђен у Краљевици, потопљен такође као мета 1983. Из Титове флоте је и торпедни чамац „Хигинс”. Представљао је послератну помоћ САД, а налази се у мору код обале Мале Росе. Расходован је 1972. године.

Често описивана јахта „Румија” која је припадала краљу Николи је код Бара, а код Улциња се налази „Галиција” и „Карола”, која је још у добром стању. На основу налаза урађене су солидне карте, посебне морске мапе и други материјал који треба да помогне у спасавању преосталог блага на које се дуго било заборавило.

-----------------------------------------------------

Динамиташи оштећују старе бродове

Динамиташи који бацају у море експлозив убијајући рибу разарају неретко и старе бродове. Тако је у великој мери оштећен и италијански теретњак „Оресте”, који је потонуо у ували Трстено код плаже Јаз.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.