СПЦ тражи одлагање православног сабора на Криту

Наша црква осећа тешкоћу да учествује на сазваном Светом и Великом Сабору и предлаже његово одлагање на неко време – наведено је у писму Српске православне цркве васељенском патријарху Вартоломеју, председавајућем Сабора који би требало да буде одржан од 17. до 26. јуна на Криту.

СПЦ предлаже да се у овом термину и на истом простору одржи предсаборска конференција. Тиме је, уз Бугарску православну цркву и Антиохијску патријаршију, постала трећа црква која тражи одлагање заседања и најављује да у супротном вероватно неће бити присутна. 

У објављеном писму с потписом патријарха Иринеја, као председника Светог архијерејског Синода, наводе се и разлози за овакву одлуку.

То су незадовољство и критичке примедбе одређених  цркава на предсаборске текстове, неопозива одлука Антиохијске и Бугарске Патријаршије да не учествују на Сабору, проблеми у односима и општењу међу црквама, као и „одсуство воље код наше Мајке Цркве Константинопољске да бар један од предлога наше Цркве буде уврштен у тематику и дневни ред Сабора”.

СПЦ је навела да проблеми постоје између Антиохијске и Јерусалимске патријаршије (ове цркве су прекинуле општење због спора око јурисдикције над Катаром) али и да су заоштрени односи између српске и румунске цркве.

Поглавар СПЦ обавестио је патријарха Вартоломеја да се због антиканонског упада Румунске православне цркве у Источну Србију и оснивања паралелне епископије заоштравање односа тешко може превазићи.

Такво понашање румунске цркве, како се наводи у писму, води ка прекиду литургијског и канонског општења двеју суседних сестринских цркава. На ту могућност у више наврата је упозоравао и Свети архијерејски Сабор СПЦ, последњи пут после завршетка овогодишњег заседања крајем маја.

Као и Антиохијска патријаршија, која је одбила предлог патријарха Вартоломеја, да њени „мировни” разговори са Јерусалимском патријаршијом почну после Свеправославног сабора, и СПЦ је ставила до знања да јој се такав сценарио решавања спорних питања са румунском црквом не допада.

Са напоменом да се иде ка томе да проблеми односа међу овим црквама не буду расправљани и решени на Сабору него да буду одложени за послесаборски период, у писму патријарху Вартоломеју стоји и да било која комисија не може бити орган виши од Свеправославног Сабора.

Иначе, СПЦ је имала намеру да о свом проблему са Румунском православном црквом извести и Свеправославни сабор, што је и наведено у званичном саопштењу после заседања највишег тела српске цркве.

Уз писмо патријарху Вартоломеју, СПЦ је објавила и своје предлоге и замерке у вези са радом Свеправославног Сабора и предсаборским документима. Они су у виду поруке Светог архијерејског Сабора СПЦ упућени свим првојерарсима и свештеним синодима православних цркава још крајем маја.

Архијереји СПЦ имали су примедбе на Правилник рада Сабора и навели да сматрају „ да се њиме уводи пракса непозната досадашњим саборима Православне Цркве, понајвише због неједнакости и неравноправности свих епископа на Сабору”.

Како се истиче, нико у историји није Сабору унапред одређивао и прописивао правилник рада и у њему они не препознају вековно живо саборско предање сазивања, председавања, одржавања и руковођења Сабором.

„Могао би се стећи утисак да се наглашавањем извесних ‘права’ сазивања и председавања Сабор ставља у функцију једнога човека, па макар он био и први”, наводи се у поруци српских архијереја. Они су имали дилеме и око тога каква је улога епископа на Сабору, да ли су они учесници или посматрачи, а сматрају неоправданим и то што сви епископи немају право гласа.

Правилник о раду Сабора није потписала Антиохијска патријаршија, а замерке на њега имала је и бугарска црква. Њен Синод саопштио је да се предвиђеним распоредом седења, патријарх Вартоломеј као председавајући, а лево и десно од њега остали патријарси по диптиху цркава, нарушава начело једнакости.

СПЦ је инсистирала и да на дневни ред буде уврштена тема аутокефалије, истичући да је она на досадашњим саборским припремама до детаља обрађена. Што се тиче шест предсаборских текстова, који обрађују теме аутономије, значаја поста, брачне заједнице, православне дијаспоре, мисије православне цркве у савременом свету и односа са осталим хришћанским светом – СПЦ сматра да су они у основи добри, али захтевају допуну и дораду.

Попут бугарске, руске, грчке, грузијске, и српска црква је посебно издвојила два текста, „Мисија цркве у савременом свету” и „Православна црква и однос према осталом хришћанском свету”. У вези са овим другим, Сабор СПЦ истиче да „крајње снисходљиви став према другим религијама не треба да пригуши свест о потреби евангелизације овога света”.  

Без свих цркава Сабор нема легитимитет

Непосредно после писма СПЦ, у којем се најављује могућност да ни она не учествује на свеправославном заседању на Криту, митрополит волоколамски Иларион, шеф Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије изјавио је за руске медије да би, уколико се не отклоне препреке на које су се пожалиле цркве, било боље одложити Сабор.

Он је подсетио да је Руска православна црква затражила хитну предсаборску конференцију на којој би се разговарало о замеркама због којих су, сада већ три цркве најавиле своје неучешће на критском заседању.

„Одлуке на Сабору треба да се доносе консензусом, значи једногласно, не просто договором око овог или оног става или документа. Ако су једна, две или три православне цркве одсутне на Сабору, то значи да нема консензуса. И какав ће онда легитимитет имати тај Сабор?”, запитао се митрополит Иларион.