Европљани све мање верују у Европу

Уместо да бивша Југославија све више личи на Европску унију, ЕУ све више личи на бившу Југославију. Нешто слично недавно је приметила и словеначка штампа. А да ли ће онда Велика Британија постати „бриселска Словенија” тако што ће се прва „отцепити”, знаће се 23. јуна, кад је заказано изјашњавање о „брегзиту”. Ако тог дана постојећих 48 одсто Британаца који су против ЕУ прерасте у натполовичну референдумску већину, и распад ЕУ би постао практично неизбежан, што сматра и Џорџ Сорос. Он је за „Волстрит џорнал” оценио да су „добре шансе да ЕУ пропадне због евентуалног изласка Велике Британије, мигрантске кризе и ситуације у Грчкој”.

Ова тврдња је утолико занимљивија ако се зна да 71 одсто Грка не жели више да њихова земља буде у ЕУ. То је показало истраживање Истраживачког центра „Пју” из Вашингтона две недеље пре гласања о „брегзиту”. У њему је учествовало више од 10.000 испитаника из десет земаља чланица чије становништво чини четири петине популације ЕУ. Грци су, према резултатима, очекивано испали убедљиви шампиони евроскептицизма, а следе их Французи, где је забележио највећи скок – за 17 процената. С друге стране, ЕУ су највише наклоњени Пољаци, Мађари и Италијани.

И у земљама које нису обухваћене истраживањем центра „Пју” више се разматра одржавање референдума попут британског. Тако је у Данској подршка хипотетичком расписивању таквог грађанског изјашњавања скочила с 37 одсто у фебруару до актуелна 42 процента. Те податке пренео је тамошњи радио, а „Спутњик” наводи да у овој држави, осим десничарске Данске народне партије, и портпарол Либералне странке Јакоб Елеман Јенсен има разумевања за ове резултате. „Лично, ја сам Европљанин у срцу, али једина ствар коју тренутно чујемо о ЕУ јесте да смо онемогућени да се усредсредимо на заједничке изазове. А то, природно, шири сумњу”, каже он.

Што се Србије тиче, ниво евроентузијазма је, у односу на истраживање центра „Пју”, негде између Велике Британије и Француске (42 одсто), док је евроскептицизам између процената Пољске и Мађарске (35 одсто). Неопредељених пак има 23 процента. Тако кажу последњи, мајски резултати Агенције „Фактор плус”, на чијем је представљању речено да Србија „не стоји добро са становишта веровања у то да ћемо постати чланица ЕУ”.

Насупрот подсећању да се пораст незадовољства грађана Европе Европском унијом исказује у последњој години, коју су обележили ниски економски раст и мигрантска криза, наведимо и да су резултати испитивања јавног мњења у Србији углавном били одраз дешавања на релацији Брисел–Београд у одређеном тренутку.

Уопштено говорећи, последњих неколико година у Србији се бележи опадање популарности ЕУ. Сетимо се да је, према истраживањима јавног мњења рађеним за Канцеларију за европске интеграције, пред укидање виза за путовање у европске земље, у новембру 2009. године, чак 73 одсто испитаних било за приступање ЕУ. Висока наклоност била је и у марту 2010 (69 процената), али и у априлу 2011 (63 одсто) након чега је пала на око 50 процената.

Најнижа наклоност према ЕУ забележена је у децембру 2012, када је само 41 проценат грађана било „за”, што су аналитичари објашњавали као последицу оштрих услова Брисела за отварање преговора наше земље са ЕУ.

Према резултатима истраживања објављеног у фебруару ове године, а урађеног крајем децембра 2015. за поменуту канцеларију, 48 одсто грађана Србије рекло је да би гласало „за” учлањење у ЕУ, а 28 одсто да би било против тога. Ова анкета, у којој је учествовало 1.027 испитаника, спроведена према стандарду „Евробарометра”, показала је и да 15 одсто грађана не би гласало на референдуму уопште, а да девет одсто не зна шта би одговорило на постављено питање.

Осим односа Београда и Брисела, опадање подршке ЕУ у Србији је, према другима, последица здруженог деловања три фактора: руског утицаја, „домаћих, наводно, проевропских структура на власти и националистичке антиевропске опозиције”. Тако то види Центар за евроатлантске студије (ЦЕАС) у свом истраживању о „мекој моћи” Русије, уз тврдњу да „делови владајућих структура у Србији у ствари не желе европске интеграције због своје ауторитарне природе и страха да не изгубе изворе прихода од корупције, монопола у пословању са државом и јавним предузећима”, али и „контролу партизованих система безбедности и судства, коју би им ЕУ интеграције отежале или укинуле”. Такође, ЦЕАС констатује да појединци из „система безбедности виде наставак ЕУ интеграција и као опасност од настављања суђења за ратне злочине, које и њих може дохватити”.