Групна терапија

Ево шта је поштени српски парламентарац дочекао: да му убудуће саставни део скупштинског прибора буде и бочица за уринокултуру. Да заживи иницијатива Демократске странке Србије да се они, народни трибуни, спорадично подвргавају тестовима на присуство опијата у крви. Да му се више не верује на реч. Да посланички имунитет више не подразумева - априори непорочан.
Страшно. Па зар смо се за то борили?! Зар демократија иште такву жртву каква је неспутана посланичка радозналост и креативност?! Значи ли то да ће данас-сутра некоме пасти на памет да од посланика иште да пролазе и кроз понижавајуће психолошке процене, тестове интелигенције, кривичне провере... Кроз свакојаке стереотипне главоломке, примерене понашању здраворазумног човека?

Шалу на страну, биће веома занимљиво, прихвати ли се предлог ДСС-а. Можда коначно добијемо одговоре због чега је толико закона и скупштинских одлука изгледало као да су донети у магновењу. Можда ће бити кудикамо јасније због чега седнице понекад личе на групне терапије, илити путујуће позориште. Можда нам биохемија растумачи због чега је међусобно опхођење народних представника такво какво је. Можда се покаже да су енормни посланички приходи мизерни спрам расхода...

У сваком случају, где има дима, требало би да има и нешто ватре. Није ова иницијатива изнебуха, у парламентима неких развијенијих земаља одавно је уобичајена. Показала се чак и сврсисходном. Резултати, барем што се тих земаља тиче, нису нимало похвални, што опет не мора ништа да значи. Српски посланик је често мимо света...

Остаје, што се наше нафаке тиче, нерешено питање модалитета тестирања, односно оно вечито "јавно или тајно", толико својствено парламенту. Буде ли јавно, није најсрећније решење. Међутим, буде ли пак тајно, биће јавније него ли да је заиста јавно. Тачније, мало шта је у политичком животу досад остајало у оквирима пристојног и примереног и са мало чиме се није трговало и поткусуривало.

Бојим се да би и у овом случају евентуалне скупштинске тајне, овог типа, лако налазиле пут до "друге" стране, која би то знала ваљано да уновчи. Не зарад вишег интереса, сигурно.

Све у свему, сачекајмо да ове летње ферије мину и да се посланици врате у клупе, па да видимо шта ће од свега поменутог бити:

лов на вештице или насушна потреба за увођењем реда у све сфере нашега друштва?!

Ако ништа друго, још један ваљани разлог за недостатак кворума. Шта чинити уколико депутати више посланичких група буду давали крв и мокраћу на анализу, у исто време? Повреда пословника, или напротив...