Религија уцвељених
Благост ме твоја и студ прати
и отуд ми зрачи.
све добро што сада
на путу сретнем,
мени значи
љубав твоју.
Верујем да ликове добрих људи
ти осмехом за мене обасјаваш;
да вечно тражиш
стазе и путе
да преко границе
прекинуте
дођеш до мене.
Мислим ти ми на стазу шаљеш
милостива срца, светле дане,
да очи свих људи
који ме воле
милоштом твојих су
обасјане.
Ако ме помилују руке чије,
ако благослов спусте на мене,
мислим увек
иза њих твоје су
руке скривене.
Верујем у твојим чистим прстима
свег мог живота сад сплићу се ткања,
без твоје воље
да ништа ми не бива,
да ми не смркава,
да ми не свањива
без твога знања.
Политика, 6. јануара 1941. године
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


