Брегзит: Сусрет са историјом

Сва драма око „брегзита” догађа се унутар оштро подељене конзервативне странке. Говори и чланци Бориса Џонсона својим снажним тоном и сликовитим, однегованим стилом подсећају на Винстона Черчила; он је, уосталом, о овом државнику написао једну солидну књигу.

Џонсонова изјава о томе да данашња Европска унија, као нова империја под доминантним утицајем Немачке, умногоме подсећа на Наполеоново царство и Хитлеров Рајх, подигла је праву буру у британском и немачком јавном мњењу.

Али, она открива утемељеност Бориса Џонсона у историјској, черчиловској спољнополитичкој традицији. Једно од кључних начела британске политике вековима је било спречавање да било која сила постане доминантна на европском континенту, јер би то, пре или касније угрозило и Британију; у име „равнотеже снага” Британија је ратовала против Луја XIV, Наполеона, Вилхелма II и Хитлера.

Том наслеђу припада и Џонсонов протест, у време обележавања стогодишњице од избијања Првог светског рата, због, како је тврдио, лабуристичког фалсификовања историје, замагљивања немачке кривице за избијање рата и сваљивања све одговорности на Србију.

Милош Ковић

ЕКСКЛУЗИВНО: Давид Гросман, израелски писац

Археолог људске душе

Разноликост ликова које стварамо као писци говори ми да егзистенција није сужена, да увек постоји прилика да изаберете, да готово увек постоји алтернатива. Треба наћи начин да не будете жртва околности, већ да их промените.

Давид Гросман воли да се враћа у градове који носе белег трагичне историје, који нису „неутрални”. Београд је један од тих градова.

Израелски писац, један од најважнијих књижевних гласова данашњице, често иде у сусрет својим читаоцима широм света, па ће тако бити и на Београдском фестивалу европске књижевности, који Издавачка кућа Архипелаг организује пету годину заредом (од 21. до 24. јуна).

„Током прве посете схватио сам да у Србији имам читаоце, неки ми и пишу. Увек ме изненади када откријем да се приче које пишем у овој соби из које сада разговарам са вама читају на удаљеним местима. Никада то не узимам здраво за готово”, каже Гросман.

Ана Оташевић

ИНТЕРВЈУ: Рената Авила Пинто, члан тима Џулијана Асанжа

Београд смо уврстили у политичку и уметничку мапу авангарде

Нисмо видели чудовиште које смо хранили. Корпоративни капитализам који укључује масовно надгледање развио се паралелно са суперструктурама које су настале из билатералних и мултилатералних трговинских и војних споразума, у којима је умањена заштита личних података и грађанских права и наметнут режим у којем моћни контролишу систем тако што одређују правила трговине и правила рата.

Док се уједињујемо у знак солидарности за Џулијана, стварамо снажну мрежу грађана који се боре за демократију. Данас за Асанжа, сутра за неки други циљ.

Београд је право место. Привлачи филозофе, мислиоце, уметнике и нове индустрије. Не зато што су политички услови идеални, већ зато што је то место у транзицији, где ствари и даље могу да се другачије одвијају. То је место где и даље може да се замишља будућност и где људи полако узимају учешће у том процесу.

20 ИСПОД 40: ПОРТРЕТИ СРПСКИХ ПИСАЦА

Привлачност људске комедије: Дана Тодоровић

Комедији нису потребне велике теме, вечне истине и тешка питања, не зато што њен предмет не може да рачуна на узвишеност, већ зато што се у њеном срцу увек зачиње трагично, као стална људска сапетост у оквирима сопственог тела, средине, задатих путева, ограниченог ума.

Кроз кафкијанску атмосферу у првом или гогољевски манир у другом упознајемо се са јунацима који се суочавају за изазовима посебне врсте када се нађу у несвакидашњим околностима.

Мориц Тот, необична мешавина бившег панкера, актуелног суфлера и могућег композитора, изненада бива прогоњен од стране некакве сподобе, а његов живот, тек једва испуњен садржајима, постаје запоседнут том непријатном чињеницом.

Шаховски велемајстор Сопоћин, самољубиви денди, невољно пристаjући на меч у парку Логовској са „представницима народа”, једном живописном гомилом пробраних карикатура, није очекивао да ће у тој забити одједном бити мета грдобе и ноћног ужаса.

Драгана Столић

НОВА СРПСКА ДЕСНИЦА

Србска контрареформа српског језика

Вероватно сте се некада запитали одакле се појавио захтев да се укине Вуково правило „пиши као што говориш”, да се занемари једначење по звучности и правило обезвучавања које налаже да глас б прелази у глас п, и да тако српски језик поново постане србски, као што се до 19. века називао.

Први студентски протест против Слободана Милошевића трајао је неколико летњих недеља 1992. Студентима забарикадираним у зградама Филолошког и Филозофског факултета у Београду долазили су у госте разни људи, који би данас тешко пристали да бораве у истој просторији заједно.

Но, тада је за београдске студенте плурализам ставова био нова и недовољно истражена територија, па су за исту говорницу амфитеатра Филолошког факултета успели да стану такви антиподи какви су Бернар-Анри Леви и Едуард Лимонов, а од домаћих гостију спектар се протезао од Весне Пешић до престолонаследника Александра Карађорђевића, који се том приликом први пут представио Београду и, упркос лошем српском, добио овације.

Једне вечери пред микрофон је стао владика будимски Данило, тихи човек ситног раста, и премореним, малобројним и деконцентрисаним студентима предложио детаљну контрареформу српског језика, повратак језичким правилима из доба пре Вукове реформе и – косовско-ресавски дијалект као књижевни језик.

Владимир Краков

Рејдиохед – група која се не боји промена

Велике музичаре одликује непрестана жеља за истраживањем новог

„Рејдиохед” важи за мејнстрим бенд и на њихове концерте долазе десетине хиљада људи.

Исти број привлаче музичари, да не кажем забављачи, који много више полажу на имиџ него на музику, то јест на паковање него на суштину.

Они су из оне фиоке поремећених вредности. Управо тај податак улива мало наде.

Група која сними тако личан, тако меланхоличан, тако некомерцијалан, тако другачији, али и тако савршен албум као „A Moon Shaped Pool” овог лета ће пунити стадионе широм света. На врховима музичких топ-листа ипак не расте само коров. 

Владимир Скочајић