Поигравање са игром

Објављујемо реаговање Председништва Удружења балетских уметника Србије на текст „Велики и мали”

У свом осврту на двадесети Фестивал кореографских минијатура у тексту „Велики и мали” („Политика” 14. 6. 2016) г-ђа Иванка Лукатели, примабалерина и однедавно критичар уметничке игре, оправдавајући одлуке комисије Министарства културе и информисања РС о избору пројеката у области сценског стваралаштва и интерпретације – Уметничка игра чији је члан била, омаловажила је рад целе домаће плесне сцене. Наиме, од осам радова на фестивалу које Лукатели помиње, само три су била домаћих аутора, од тога два дебитантска. То њу наводи на закључак да плесна сцена није заслужила новац ни подршку и назива је полуаматерском. Међутим, Фестивал кореографских минијатура, који је подржан од стране Министарства културе, постоји да би пружио шансу младим, неафирмисаним ауторима и охрабрио их да кроз кратку форму започну свој кореографски рад. Са овог фестивала у протеклих 20 година поникли су аутори чија имена данас представљају окосницу домаће и регионалне плесне сцене, а поједини веома успешно пласирају свој рад и у иностранству – Бојана Младеновић, Сташа Зуровац, Зоран Марковић, Маша Колар, Огњен Вучинић и многи други.

Новац на конкурсу нису добили наши најбољи, вишеструко награђивани уметници чије представе гостују по свету – Исидора Станишић, Далија Аћин, Александар Илић као и аутори Ана Дубљевић и Игор Коруга (селектовани за овогодишњи Битеф и Инфант фестивал) или Драгана Булут (сва три аутора добијају подршку немачких фондова за своје радове). Битеф денс компанија за коју је управо госпођа Лукатели недавно писала да због својих резултата заслужује већу подршку и много боље услове за рад, добила је нула динара за своје пројекте и упола новца мање за ангажман играча.

Лукатели наводи да је потпуно легитимно да комисија пола новца из буџета намењеног плесу да приватном Београдском фестивалу игре, јер је то једино место где можемо видети квалитетан плесни театар. Заборавља да напомене да је у компаније које долазе на фестивал уложен огроман новац, како у едукацију тако и у продукцију. Новац о којем домаћи аутори могу само да сањају. Зато већина одлази из земље. Школујемо играче и кореографе за стране компаније, а онда им за рад у иностранству додељујемо награде на Београдском фестивалу игре. Да ли је то стратегија коју треба да развија Министарство културе? И да ли је морално да особа која тренутно предаје у балетској школи Националне фондације за игру Аје Јунг, на тај начин лобира за фестивал исте организације, и укида домаће плесно стваралаштво?

Београдски фестивал игре и Фестивал кореографских минијатура су две потпуно различито профилисане манифестације и свака је на свој начин значајна за Србију.

Удружење балетских уметника Србије (организатор Фестивала кореографских минијатура) подржава постојање Београдског фестивала игре, као важног сегмента у популаризацији плеса и информисаности публике, али не на уштрб домаћих аутора и потпуног затирања домаћег плесног стваралаштва.

Удружење балетских уметника Србије, Председништво

Анђелија Тодоровић
Јелена Кајго
Паша Мусић
Роса Милић
Ива Игњатовић