Конкурс великог балетског раздора

Постоји анeгдота о томе какво цвеће носи једна примабалерина другој након успешно одигране премијере. Кажу, у шали, носи јој букет висибаба! Наши балетски уметници, кореографи, педагози чине домаћу плесну породицу у којој често има превирања и сујета, а највећи проблеми настају онда када нема довољно новца! Или када се појави сумња да ли је праведно распоређен.

Тако је ове сезоне гнев Удружења балетских уметника Србије (УБУС), које је недавно организовало 20. јубиларни Фестивал кореографских минијатура, усмерен на некадашњу примабалерину и истакнутог педагога Иванку Лукатели, и то због критике објављене у „Политици” која се односи на овогодишње издање „Минијатура” , али и због чињенице да је била члан комисије Министарства културе и информисања РС, на конкурсу за доделу средстава за суфинансирање пројеката у области сценског стваралаштва и интерпретације (за уметничку игру) за 2016. годину. Председник комисије био је Владимир Декић, а још један члан Ана Мартиноли.

Замера се Лукателијевој у саопштењу Убуса и што предаје у балетској школи Националне фондације за игру Аје Јунг (Лукатели истиче да у време рада комисије није била у школи, а ни данас није стални предавач), а притом је Београдском фестивалу игре овог пута додељено 12 милиона динара, (буџет конкурса за 2016. је 25 милиона и сто хиљада динара). Убусу, тачније Фестивалу кореографских минијатура, припало је два и по милиона динара, а за годишњу награду Убуса још пола милиона динара. Остатак новца поделили су Станица – сервис за савремени плес, Балетска школа „Лујо Давичо”, Организација за народну уметност – фолклор, ДДТ креативни центар за покрет Панчево, Циотис Београд, Национална фондација за уметничку игру(за представу „Странац”) и Великани балета на биоскопском платну (Арт енд Попкорн). Битеф денс компанији (БДК) припало је, за ангажман играча, два милиона и осамсто хиљада динара, дупло мање него што је тражено и још пола милиона за гостовање у Јапану, које се односи на представу Далије Аћин, која припада савременом изразу. За пројекте БДК нису издвојена средства, јер су морали да се намире хонорари, што би се убудуће решило институционализацијом компаније. Најмање новца су на овом конкурсу добили фолклор и класичан балет. Многи уметници нису добили средства зато што нису проучили услове конкурса, јер лимит за појединачне пројекте био је пола милиона динара, а ако сте тражили триста хиљада – нисте узети у разматрање.

– Они који се позивају на моју критику објављену у „Политици” нека је прочитају добро, нисам никог именовала када сам говорила о аматерима, али неки су се осећали прозвано. Све личи на кампању против мене лично и ово није први пут – коментарише кратко Иванка Лукатели, додајући да је након успешне каријере примабалерине у Београду и каријере у Минхену, када је играла уз Нурејева, некада сарађивала са Љубишом Ристићем. Радила је кореодраме са Надом Кокотовић, што припада савременом изразу и да су у томе учествовале и Далија Аћин и Исидора Станишић. Како сазнајемо, Иванка је Александру Илићу увек пружала помоћ, а за доделу награде „Терпсихора”, у организацији Удружења професионалних балетских играча, кореографа и балетских педагога Србије, које је Илић основао, она је својевремено донирала новац из свог џепа за ту награду прве и друге године, у вредности од четири хиљаде евра. Убус је својевремено Лукателијевој доделио награду за животно дело, а ове године јој чак нудио да учествује у раду жирија, што је она одбила.

Прошле и претпрошле године Јелена Кајго, директорка Битеф денс компаније, била је у истој овој комисији Министарства културе и истиче да су и тада многи спомињали сукоб интереса:

– Што се тиче сукоба интереса, он је такорећи увек присутан, јер је плесна сцена мала, али зато постоји принцип изузимања из гласања чланова који су у могућем сукобу интереса. Зато је боље да комисије чини пет чланова, а не три као ове године.

Потом Кајго, поред које су прошле године у комисији били Ана Павловић, Константин Тешеа, Даница Араповић и Исидора Станишић, додаје:

– Одлуке овогодишње комисије представљају опасан преседан. По мом мишљењу проблем је настао и постављањем доњих лимита, чиме су елиминисани мали пројекти младих аутора, јер је у драмском стваралаштву тај лимит милион динара, a неким ауторима је и половина тог новца довољна за реализацију пројекта. Што се тиче БДК, ми у сарадњи са градским Секретаријатом за културу разговарамо о дугорочном, стратешком решењу, да опстанак трупе не би сваке године зависио од резултата конкурса министарства. Али проблем овогодишњег конкурса је то што готово нико од домаћих аутора није добио подршку. То шаље поруку играчима и кореографима: Идите одавде, јер за вас овде нема места. И играчи нам одлазе, а више од половине аутора независне плесне сцене је емигрирало. То напросто није добра стратегија развоја националне културе, јер она треба да се подстиче и развија, а не затире.

Ради поређења може се погледати како су конкурси изгледали претходних сезона. По подацима Министарства за културу, подела средстава је 2015. изгледала овако (укупан буџет 23 милиона динара): БФИ Аје Јунг и Убусов ФКМ су тада добили подједнаке своте од два милиона динара. Битеф денс компанија за приходе играча пет милиона и шесто хиљада динара, за пројекте још милион и за гостовања пола милиона динара. Станица – сервис за савремени плес милион и седамсто шездесет хиљада динара, плус пола милиона за Фестивал „Конденз”, Убус још милион и по за пројекте и Убус Нови Сад око триста хиљада динара итд.

БФИ и „Минијатуре” су и за 2014. имале поново иста средства од по два милиона динара (укупан буџет износио је 23 милиона динара). А свакако најсушнија година била је на конкурсу 2013. када је за уметничку игру издвојено укупно 12 милиона и осамсто педесет хиљада динара. БФИ је добио пет милиона динара, ФКМ седамсто хиљада динара, Битеф денс два милиона динара и за представу „Дон Жуан” још триста хиљада. Као ауторке пројеката за Станицу су по триста хиљада добиле Исидора Станишић и Далија Аћин.

Истине ради, комисије увек предлажу како распоредити средства, а министар културе даје завршну реч и може да не потпише предлоге. Актери у овом сукобу сматрају да би праведније било када би се фестивали издвојили у засебну групу, јер „психолошки” није пријатно када се већа средства намене једној манифестацији. Тада мало преостаје за појединачне ауторе. За доделу средстава надлежна је и Скупштина града Београда. А постоје и спонзори.