Konkurs velikog baletskog razdora

Postoji anegdota o tome kakvo cveće nosi jedna primabalerina drugoj nakon uspešno odigrane premijere. Kažu, u šali, nosi joj buket visibaba! Naši baletski umetnici, koreografi, pedagozi čine domaću plesnu porodicu u kojoj često ima previranja i sujeta, a najveći problemi nastaju onda kada nema dovoljno novca! Ili kada se pojavi sumnja da li je pravedno raspoređen.

Tako je ove sezone gnev Udruženja baletskih umetnika Srbije (UBUS), koje je nedavno organizovalo 20. jubilarni Festival koreografskih minijatura, usmeren na nekadašnju primabalerinu i istaknutog pedagoga Ivanku Lukateli, i to zbog kritike objavljene u „Politici” koja se odnosi na ovogodišnje izdanje „Minijatura” , ali i zbog činjenice da je bila član komisije Ministarstva kulture i informisanja RS, na konkursu za dodelu sredstava za sufinansiranje projekata u oblasti scenskog stvaralaštva i interpretacije (za umetničku igru) za 2016. godinu. Predsednik komisije bio je Vladimir Dekić, a još jedan član Ana Martinoli.

Zamera se Lukatelijevoj u saopštenju Ubusa i što predaje u baletskoj školi Nacionalne fondacije za igru Aje Jung (Lukateli ističe da u vreme rada komisije nije bila u školi, a ni danas nije stalni predavač), a pritom je Beogradskom festivalu igre ovog puta dodeljeno 12 miliona dinara, (budžet konkursa za 2016. je 25 miliona i sto hiljada dinara). Ubusu, tačnije Festivalu koreografskih minijatura, pripalo je dva i po miliona dinara, a za godišnju nagradu Ubusa još pola miliona dinara. Ostatak novca podelili su Stanica – servis za savremeni ples, Baletska škola „Lujo Davičo”, Organizacija za narodnu umetnost – folklor, DDT kreativni centar za pokret Pančevo, Ciotis Beograd, Nacionalna fondacija za umetničku igru(za predstavu „Stranac”) i Velikani baleta na bioskopskom platnu (Art end Popkorn). Bitef dens kompaniji (BDK) pripalo je, za angažman igrača, dva miliona i osamsto hiljada dinara, duplo manje nego što je traženo i još pola miliona za gostovanje u Japanu, koje se odnosi na predstavu Dalije Aćin, koja pripada savremenom izrazu. Za projekte BDK nisu izdvojena sredstva, jer su morali da se namire honorari, što bi se ubuduće rešilo institucionalizacijom kompanije. Najmanje novca su na ovom konkursu dobili folklor i klasičan balet. Mnogi umetnici nisu dobili sredstva zato što nisu proučili uslove konkursa, jer limit za pojedinačne projekte bio je pola miliona dinara, a ako ste tražili trista hiljada – niste uzeti u razmatranje.

– Oni koji se pozivaju na moju kritiku objavljenu u „Politici” neka je pročitaju dobro, nisam nikog imenovala kada sam govorila o amaterima, ali neki su se osećali prozvano. Sve liči na kampanju protiv mene lično i ovo nije prvi put – komentariše kratko Ivanka Lukateli, dodajući da je nakon uspešne karijere primabalerine u Beogradu i karijere u Minhenu, kada je igrala uz Nurejeva, nekada sarađivala sa Ljubišom Ristićem. Radila je koreodrame sa Nadom Kokotović, što pripada savremenom izrazu i da su u tome učestvovale i Dalija Aćin i Isidora Stanišić. Kako saznajemo, Ivanka je Aleksandru Iliću uvek pružala pomoć, a za dodelu nagrade „Terpsihora”, u organizaciji Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije, koje je Ilić osnovao, ona je svojevremeno donirala novac iz svog džepa za tu nagradu prve i druge godine, u vrednosti od četiri hiljade evra. Ubus je svojevremeno Lukatelijevoj dodelio nagradu za životno delo, a ove godine joj čak nudio da učestvuje u radu žirija, što je ona odbila.

Prošle i pretprošle godine Jelena Kajgo, direktorka Bitef dens kompanije, bila je u istoj ovoj komisiji Ministarstva kulture i ističe da su i tada mnogi spominjali sukob interesa:

– Što se tiče sukoba interesa, on je takoreći uvek prisutan, jer je plesna scena mala, ali zato postoji princip izuzimanja iz glasanja članova koji su u mogućem sukobu interesa. Zato je bolje da komisije čini pet članova, a ne tri kao ove godine.

Potom Kajgo, pored koje su prošle godine u komisiji bili Ana Pavlović, Konstantin Tešea, Danica Arapović i Isidora Stanišić, dodaje:

– Odluke ovogodišnje komisije predstavljaju opasan presedan. Po mom mišljenju problem je nastao i postavljanjem donjih limita, čime su eliminisani mali projekti mladih autora, jer je u dramskom stvaralaštvu taj limit milion dinara, a nekim autorima je i polovina tog novca dovoljna za realizaciju projekta. Što se tiče BDK, mi u saradnji sa gradskim Sekretarijatom za kulturu razgovaramo o dugoročnom, strateškom rešenju, da opstanak trupe ne bi svake godine zavisio od rezultata konkursa ministarstva. Ali problem ovogodišnjeg konkursa je to što gotovo niko od domaćih autora nije dobio podršku. To šalje poruku igračima i koreografima: Idite odavde, jer za vas ovde nema mesta. I igrači nam odlaze, a više od polovine autora nezavisne plesne scene je emigriralo. To naprosto nije dobra strategija razvoja nacionalne kulture, jer ona treba da se podstiče i razvija, a ne zatire.

Radi poređenja može se pogledati kako su konkursi izgledali prethodnih sezona. Po podacima Ministarstva za kulturu, podela sredstava je 2015. izgledala ovako (ukupan budžet 23 miliona dinara): BFI Aje Jung i Ubusov FKM su tada dobili podjednake svote od dva miliona dinara. Bitef dens kompanija za prihode igrača pet miliona i šesto hiljada dinara, za projekte još milion i za gostovanja pola miliona dinara. Stanica – servis za savremeni ples milion i sedamsto šezdeset hiljada dinara, plus pola miliona za Festival „Kondenz”, Ubus još milion i po za projekte i Ubus Novi Sad oko trista hiljada dinara itd.

BFI i „Minijature” su i za 2014. imale ponovo ista sredstva od po dva miliona dinara (ukupan budžet iznosio je 23 miliona dinara). A svakako najsušnija godina bila je na konkursu 2013. kada je za umetničku igru izdvojeno ukupno 12 miliona i osamsto pedeset hiljada dinara. BFI je dobio pet miliona dinara, FKM sedamsto hiljada dinara, Bitef dens dva miliona dinara i za predstavu „Don Žuan” još trista hiljada. Kao autorke projekata za Stanicu su po trista hiljada dobile Isidora Stanišić i Dalija Aćin.

Istine radi, komisije uvek predlažu kako rasporediti sredstva, a ministar kulture daje završnu reč i može da ne potpiše predloge. Akteri u ovom sukobu smatraju da bi pravednije bilo kada bi se festivali izdvojili u zasebnu grupu, jer „psihološki” nije prijatno kada se veća sredstva namene jednoj manifestaciji. Tada malo preostaje za pojedinačne autore. Za dodelu sredstava nadležna je i Skupština grada Beograda. A postoje i sponzori.