Знају с ким неће, гледају с ким могу

Три дана пошто је Војислав Коштуница саопштио да је Влади Србије у садашњем саставу дошао крај, са већом сигурношћу може се рећи ко са ким не би састављао владу после мајских избора него што би се могло претпоставити ко би са ким ступао у предизборне савезе, а нарочито у постизборне коалиције.

Демократска странка Србије већ је направила „црну листу” странака са којима више не би формирала власт у Србији, а на њој су још један актуелни коалициони партнер, Г17 плус, као и одраније непожељни Либерално-демократска партија Чедомира Јовановића и Лига социјалдемократа Војводине Ненада Чанка.

Демократска странка одбацује било какву сарадњу са Српском радикалном странком и Социјалистичком партијом Србије, а из евентуалне предизборне коалиције, осим ДСС и Нове Србије, искључује и ЛДП.

Радикали ће, као и до сада, на изборима наступити самостално, а о евентуалним савезима после гласања се не изјашњавају.

У сваком случају, какве год да буду предизборне коалиције, нема сумње да ће ДС, ДСС и СРС бити странке које ће пресудно утицати на формирање будуће владе с обзиром на то да је мала вероватноћа да ће иједна од ових странака добити довољно гласова да самостално састави нови премијерски кабинет.

Када је реч о предизборним прегруписавањима, за сада је извесно само то да је ДСС почео преговоре са Новом Србијом, који би према очекивању Андреје Младеновића, портпарола ДСС-а, у наредних пар дана требало да се заврше договором о новој-старој коалицији.

То потврђује и Дубравка Филиповски,потпредседница Нове Србије, која додаје да, што се НС-а тиче, дилеме нема.

– Уколико будемо ишли са неким то ће бити једино ДСС, јер имамо заједнички став према вођењу државе и националним питањима – каже Дубравка Филиповски.

Демократску странку тек очекују разговори са сродним странкама, а то су, према речима Бориса Тадића, лидера ДС, Г17 плус, Санџачка демократска партија Расима Љајића и „још неке странке”. Међу њима би се могло наћи места и за ЛСВ, коју је Тадић гостујући у „Утиску недеље” споменуо као једну од странака која га је подржала на председничким изборима, уз ограду да се његова и визија Војводине лидера лигаша Ненада Чанка не подударају.

Нада Колунџија, шеф посланичке групе ДС, каже за „Политику” да је ЛСВ свакако странка која тежи бржим евроинтеграцијама Србије, али да постоје и друга питања, попут односа према косовском проблему, о којима би требало постићи сагласност пре евентуалног коалиционог договора.

Г17 плус је, према речима Николе Папка, шефа Информативне службе ове странке, спреман да на изборе изађе самостално, али и на то да на њима наступи заједнички са свим проевропским снагама, због тога што су, како је објаснио, предстојећи избори референдум о европској будућности Србије.

За сарадњу са ДС изјаснио се и Расим Љајић, лидер Санџачке демократске партије, која је и пре годину дана била у савезу са странком председника Србије.Он је, међутим, у интервјуу РТВ Б92 оценио да би ДС требало да прошири изборни капацитет, да је потребно неке странке ставити на заједничку изборну листу и да ДС мора да изађе из „чисто страначког оквира”.

Према Љајићевим речима, то би морала да буде програмски врло јасна коалиција, која има за циљ улазак Србије у Европску унију.

Љајић, међутим, сматра да заједничка изборна листа ДС и ЛДП-а није реална, јер би то, вероватно, умањило изборни резултат ДС-а и да би за ДС тек после избора била прихватљива коалиција са ЛДП-ом.

Управо у разнородним ставовима мањих странака и партија националних мањина у вези са кључним државним проблемима, а пре свега о питању Косова и Метохије, лежи специфичност њиховог положаја уочи ових избора, у контексту склапања постизборних коалиција. Веће странке ће, наиме, морати да обрате пажњу кога окупљају око себе, како им неки предизборни савез, који им можда и није донео много додатних гласова, не би отежао или чак потпуно онемогућио учешће у власти после избора. Наиме, „проблематични” ставови неких мањих странака могли би да угрозе евентуалне постизборне коалиције њихових великих партнера на чијим су листама били.

Мада евентуална нова влада ДС-а и ДСС-а тренутно изгледа као потпуно немогућа варијанта, нико се још не усуђује да апсолутно искључи такву могућност.

Зоран Лучић, извршни директор Центра за слободне изборе и демократију, један је од оних који су скептични у погледу новог савеза ове две странке.

– Колико сам ја разумео Коштуницу, он је сад рекао да неће више никад са ДС-ом – каже Лучић, али додаје и да је нова влада у коју би ушле ове две странке могућа само под условом да неко од њих попусти у својим ставовима.

– Тај ко попусти, пропао је на следећим изборима – оцењује Лучић за „Политику”.

Могућу постизборну сарадњу између ове две странке, међутим, додатно би отежало „убацивање” Г17 плус или ЛСВ на листу демократа.

Иако на јучерашњој конференцији за новинаре није желео да одговори на питање о могућности поновног прављења владе са ДС-ом, правдајући се да пре избора у ДСС неће говорити о постизборним савезима, Андреја Младеновић је ипак наговестио да би савез ДС-а са Динкићем и Чанком, представљао препреку за будућу сарадњу.

– Наше неповерење се тиче основног и првог принципа вођења политике према Косову и Метохији и ЕУ. То неповерење у наредном периоду ће бити све јасније и јасније. Изјава Бориса Тадића да постоји могућност да направе заједничку коалицију са странкама Ненада Чанка и Млађана Динкића показала је да је наше неповерење било оправдано – казао је Младеновић.

Он је објаснио да се то односи на то какву су политику водили Чанак и Динкић, да Чанак није гласао ни за једну резолуцију о Косову и да је бојкотовао доношење Устава, док је Динкић заговарао причу да Србија треба да прекине отплату косовског дуга и „на тај начин у фактичком смислу призна независност Косова”.

– Управо таква политика ће убудуће одсликавати и политику коалиције и ту се доводи у питање да ли је могуће одбранити Косово и Метохију са таквим ставовима – казао је Младеновић.

Ставови које је износио, а који су супротни политици ДСС-а, из „народњачког” блока отерали су и Јединствену Србију Драгана Марковића Палме. Он се успротивио прекиду евроинтеграција и повлачењу амбасадора из земаља које су признале нелегално проглашено независно Косово, због чега је Младеновић утврдио да „неке претходне изјавеговоре о томе да можда с неким другим странкама не бисмо могли заиста у сваком погледу да формирамо заједничку политику и представимо је бирачима”.

Сам Марковић каже да њега ДСС и НС нису „отписали” већ је он сам рекао да му се не свиђа „оно што они раде”. Са ким ће наступити на изборима, међутим, није хтео да открије, рекавши да ће о томе јавност да обавести сутра. До тад ће, како каже, да „преговара са људима”.

Сем гласова бирача из Поморавског округа, где има најјаче упориште у бирачком телу, Марковић би потенцијалним коалиционим партнерима, међутим, донео и терет некадашњег блиског сарадника Жељка Ражнатовића Аркана.

Према мишљењу Зорана Лучића, Јединствена Србија представља „проевропску домаћинску странку”, какав је и Српски покрет обнове. Он наглашава да те две странке, иако сродне, због прошлости не могу да поднесу једна другу.

Лучић процењује и да би Илићева Нова Србија много боље прошла са СПО-ом него са ДСС-ом, јер су бирачка тела НС и СПО много ближа него НС и ДСС.

– ДСС-ови бирачи су мало урбанији, мало образованији. Бирачко тело НС је исто као и СПО-а – каже Лучић и додаје: „Имамо веома антагонизовану политичку сцену са врло удаљеним странкама, са провалијама између појединих странака које би природно требало да буд савезници као што су ДС и ДСС. Поставља се питање ко са ким уопште може и какве ће коалиције бити после избора.”

„Народњаке” је, практично, напустио и „поцепани” Српски демократски покрет обнове: Крило предвођено Верољубом Стевановићем, градоначелником Крагујевца, још раније је склопило савез са Г17 плус за локалне изборе, а иста коалиција важиће и за парламентарне. Војислав Михаиловић, други копредседник СДПО, међутим, верује да ће они остати уз ДСС и НС.

Непознаницу за сада представља и Коалиција „Листа за Санџак” Сулејмана Угљанина, која је на парламентарним изборима 2007. била уз Коштуницу, али је уочи другог круга председничких избора 2008. подржала Тадића. Есад Џуџевић из Бошњачке демократске странке Санџака, једне од чланица Листе, најављује да ће његова странка позвати све бошњачке странке да наступе заједно, с обзиром на то да као мањинска листа не би морали да „прескачу” цензус од пет одсто.

– Мислим да је то реално – каже Џуџевић за „Политику” не желећи да се упушта у спекулације шта ће да раде уколико не наиђу на позитиван одзив међу партијама Бошњака.

Социјалистичка партија Србије, која је једина оценила да су нови избори лоше решење и која је заговарала формирање владе националног јединства, нема дилеме с ким ће наступити у новом изборном циклусу. Према речима председника СПС-а Ивице Дачића, социјалисти наступају у савезу са Партијом уједињених пензионера Србије а очекују да ће се им се придружити још неке партије и удружења.

Дачић је на конференцији за новинаре рекао и да га не питају с ким ће СПС у коалицију после избора.

– Питајте оне који су расписали ванредне парламентарне изборе с ким ће они у коалицију. И ако знају одговор обратите се нама – рекао је Дачић.

Ј. Церовина
М. Р. Петровић