Нема пара за Паригуз

Таман кад су помислили да су клупице за одмор постављене поред језера Паригуз, весници његове обнове љубитеље ове раковичке оазе отрезнио је хладан туш.

Већ месецима трава око Паригуза у Реснику није покошена, нема канти за смеће, шибље и отпаци су на све стране, обала није осветљена, жале се пецароши и људи који воде псе у шетњу поред језера.

Већ годинама слушају помпезне најаве да ће Паригуз бити преуређен у спортско-рекреативни центар и да ће постати озбиљан конкурент Ади Циганлији.

На то ће морати још да сачекају, као и на оно најосновније – кошење подивљалог растиња. Јер, ЈП „Београдводе” које одржава зелене површине око језера засад нема пара да окреше шибље, покоси траву и очисти дно језера зато што им, кажу, за тај посао новац ове године није обезбедила Дирекција за воде.

– Планирамо да средимо простор око Паригуза, али када ће то бити не знамо. Чим успемо да уштедимо нешто средстава усмерићемо их за чишћење бране око језера. Тако смо радили и претходних година – кажу у овом градском предузећу.

Овај проблем није непознат челницима Раковице који могу да га реше тако што ће поново организовати акције чишћења језера као што су то радили прошлог септембра и у марту ове године када је национални парк „Фрушка гора” донирао рустик гарнитуре и клупе за одмор у природи које су постављене поред језера.

Ако су после мартовског уређења Паригуза, када су општински чиновници и волонтери засукали рукаве, многи мислили да је реч само о предизборном трику напредњака који су на челу Раковице од 2012, а не о једном од приоритетних општинских пројеката, преварили су се.

Први, велики корак на путу до спортско-рекреативног комплекса Паригуз при крају је – Урбанистички завод Београда сачинио је нацрт плана детаљне регулације за ту локацију. Тај документ сада је у Секретаријату за урбанизам на прегледу после чега следи јавни увид и усвајање у градском парламенту.

Али када ће то бити, јуче нико од надлежних није могао да прецизира. Ако је од одлуке о његовој изради до данас прошло две године, инвеститори засигурно неће морати да чекају толико дуго да би видели шта је све дозвољено зидати на језеру.

План је основ за изградњу плажа, спортских терена, ресторана који су предвиђени на Паригузу, али и за бољи приступ овом туристичком адуту Раковице.

Јер, до Паригуза води асфалтирана улица на којој једва могу да се мимоиђу два аутомобила, нема путоказа и зато не чуди што многи Београђани нису ни чули за ову природну лепотицу посебно драгу пецарошима који тврде да је вода Паригуза хладнија од Савског језера, да се у њу улива седам извора и да је богата кленом, штуком, бабушком и сомом.

Али је услед дуготрајног загађења лошег квалитета, тврде у општини Раковица.

– Отпадне воде из пет оближњих домаћинстава сливају се у језеро. Тај проблем и друге врсте загађења биће решени пре него што почне изградња центра. Пројекат чишћења језера урадио је Институт „Јарослав Черни” – кажу у општини Раковица.

Највећа препрека коју ће нова-стара општинска власт, сачињена од напредњака и социјалиста, морати да савлада пре него што почне да развија пројекат биће решавање имовинских проблема на земљишту које окружује језеро.

Парцеле на 20 метара од воде припадају општини, а да би комплекс могао да се гради потребно је много више земљишта које је у рукама приватних власника. Из тог разлога претходни пројекти нису реализовани.

Власници су, како су раније говорили за наш лист челници Раковице, условљавали општинаре да откупе њихове парцеле, за шта општина није имала новца. Та зачкољица могла би да буде превазиђена тако што би се власницима парцела у замену за плац понудио део простора у будућем комплексу. Друга варијанта је да град откупи њихово земљиште и прода га инвеститору.

Ко је бацио око на Паригуз?

Владан Коцић, први човек Раковице, то још не открива. Тврди да су за локацију пре свега заинтересовани страни улагачи, али да је усвајање планског документа предуслов за њихов долазак.

Биографија језера

Паригуз је настао крајем осамдесетих година прошлог века у Реснику изградњом вештачке бране да би се зауставиле честе поплаве. Удаљен је 17 километара од центра града, шест од аутопута Е 70 и километар од обилазнице око Београда. Језеро је дуго 600 метара, широко 120, а дубина достиже и 18 метара. Дивље патке и барске корњаче његови су становници.

Две легенде везане су за настанак имена Паригуз. Према једној, ово место је прозвано по заседи коју су Срби поставили Турцима у време Првог српског устанка и куршумима им „потпрашили” задњицу. Друга прича каже да се ту некада налазило лековито блато којим су још Римљани лечили шуљеве.