Иванић: Сарајево кривац за лоше односе са Србијом

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Тренутне напетости у српско-бошњачким односима, пре свега око „пожељних и непожељних“ у Сребреници, добродошлих и оних који то нису, потекле су далеко више из БиХ, а рекао бих уопште не из Београда, каже Младен Иванић, члан Председништва БиХ из Републике Српске. Он то образлаже констатацијом како је такав однос у ствари само наставак политике бошњачког дела Сарајева и упозорава да се то што пре мора зауставити.

„Превише је тога било у последњој години дана, а да све време није било реакције из Београда, да би се ствари могле тако наставити. На пример, отказивање посете Сарајеву господина Николића због привођења Насера Орића, ком је пресуђено за класични криминал, а сада му се суди за ратни злочин, што је апсолутно неприхватљиво. То никако не може бити нормално, али очито да се у том делу политичке јавности то сматра нормалним”, приметио је Иванић.

Он каже да није нормално ни то да председник Владе Србије дође да се поклони жртвама Сребренице, а доживи онакав напад и да после годину дана, нико, па ни обични шеф смене – не одговара.

„Није нормално ни то да члан Председништва због одласка у Београд буде нападнут од вође Исламске заједнице у БиХ, који каже да српски члан Председништва ’нема шта да тражи  у месту одакле су кренули ратни злочини’“, подсећа Иванић. Буде ли се, напомиње, у бошњачком делу јавности то и даље прихватало као потпуно нормалан модел опхођења, онда БиХ иде у велике проблеме. „Крајње је време да тај део назовиграђанског, мултиетничког света, јасно осуди такве појаве. Јер у овом периоду из Београда није долазило ништа што је негативно”, закључио је Иванић на конференцији за новинаре у Бањалуци.

Говорећи о објави резултата пописа становништва у БиХ, без сагласности РС јер је у резултате као стално становништво увршено 196.000 оних који не живе у БиХ па су Бошњаци дошли до 50,11 одсто становништва БиХ, Иванић каже да објављени резултати нису релевантни, да их неће признати и да се мора урадити ревизија пописа. Предвиђа да ће такви резултати отворити ружне теме које ће постати свакодневица, а које ће бити последица начина доношења одлуке о попису.

„Једни ће говорити – има нас преко 50 одсто и немамо резервну домовину и наше је право да доминантно одлучујемо у БиХ. Појавиће се они који ће се јасно запитати како је могуће да је сад народу који је тобож чинио највише злочина уједно највише смањен број. А како је могуће да је народу над којим је учињен највећи број злочина, најмање смањен број. Па, како је могуће то да Срба имају свега око три одсто у Федерацији БиХ у којој теку мед и млеко, где су људска права до те мере испуњена да је просто глупо не бити у таквој ФБиХ. Шта је то са Србима па неће да иду у ФБиХ где је све складно. Показује се пуно лицемерства”, закључује.

Верује да је компромис око пописа био једноставан, али га није желео Бакир Изетбеговић, и да је спорних око 196.000 пописница требало укључити у грађане БиХ, али потцртати да се ради о онима који живе изван земље. Осврћући се на посету Берлину где су се чланови Председништва БиХ сусрели са немачком канцеларком Ангелом Меркел, Иванић каже да су „они који су правили амбијент да чиним неке сметње на европском путу добили јасан одговор да то апсолутно није тако”.

„Мој став је јасан, попис и адаптација Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) су у једном пакету”, подсећа Иванић, који је претходно зауставио адаптацију ССП-а након примедби Владе РС да измене тог споразума иду на штету пољопривредника у РС, у корист Хрватске. Иванић сматра да и власти РС сносе одговорност уколико се потврди да су имали кључ да спрече објављивање резултата пописа, који је пре неког времена угашен.

„Очекујем да власти РС објаве резултате пописа, како су тврдили да могу. Могућ је и нови попис у РС, али би већа тежина била искористити постојеће резултате”, нагласио је он. Иванић каже да је Председништво БиХ, за разлику од претходног сазива, постигло консензус око документа „Преглед одбране” и да би он после шест година могао бити усвојен.

„Садржај договора јесте да се број војника у БиХ са 10.000 своди на 9.200. Затим, број перспективних локација потребних одбрани је са 63 смањен на 57, а број складишта наоружања који је раније био четири према један у корист ФБиХ, сада је четири према два”, каже он.