Трговина на Кавказу

Уколико постане јасно да је огромна већина становништва Јужне Осетије и Абхазије за одвајање од Грузије, САД би могле да се са тим сагласе, "као што се дешава у случају са Косовом", изјавио је у уторак за руску редакцију Радио Слободе/Слободне Европе у Њујорку Маршал Голдман, један од директора центра за истраживање Русије и Евроазије на америчком Универзитету Харвард. Истог дана, за исти радио, говорећи о јужној српској покрајини, амерички државни подсекретар Николас Бернс био је још прецизнији: "Снажно подржавамо предлог да Косово постане независно 2007. године. То је званична позиција САД. Тежимо и да очувамо и Босну и Херцеговину као целовиту, мирну и уједињену земљу

Изјаве двојице Американаца поново огољују жељу Вашингтона да туђе судбине кроји према сопственим потребама. Као и недоследности у стављању знакова једнакости између политичко-историјских прилика на појединим деловима света удаљеним међусобно хиљадама километара. Наиме, оно што се дешавало (и још се дешава) на Косову и Метохији тешко да би могло да се пореди са догађајима који су довели до постсовјетског растакања Грузије. У кавкаској држави је вођен грађански рат који је изнутра довео до њеног цепања на три дела, док је садашњу судбину Космета одредило брутално уништавање целе Србије од стране Западне војне алијансе. Дакле, агресиван чин извана.

Нема сумње да је за Вашингтон од изузетне важности смиривање ситуације на Кавказу, па макар и по цену сакаћења територије једне суверене државе и уз то кључног савезника. Грузијски председник Михаил Сакашвили на власт је дошао уз обилату новчану помоћ САД и на крилима "ружичасте револуције" директно финансиране од стране мултимилијардера Џорџа Сороша. Изборе одржане 4. јануара 2004. "добио је глатко", тако што је освојио више од 96 одсто гласова бирача. Вашингтон је аминовао овај, у најмању руку чудан, резултат потпуно пренебрегавши шта о њему мисле у Јужној Осетији или Абхазији.

Да ли је, имајући све то у виду, Сакашвили сада спреман на давање независности Јужној Осетији и Абхазији? Сигурно није. Јер би тада престала и потреба за његовим личним постојањем. Грузија која је иовако сувише слаба да квалитетно штити (за САД изузетно важан) проток нафте из Каспијског региона ка западу, а мимо Русије, у случају распада претворила би се у обичну америчку војну базу. Управо оно што, према неким српским политичарима, НАТО спрема за Космет.

На крају, преокрет какав нуди Маршал Голдман ни на који начин не решава ни косметски проблем. Ни друге сличне. Ако би просто изјашњавање већине грађана на једној, ограниченој територији било довољно да се покрене процес њеног осамостаљивања, свет би се нашао у хаосу. Уосталом, сам Голдман сличну могућност не нуди ни Србима из јужне покрајине, ни онима из Босне и Херцеговине. Универзалност на коју се позива остаје и даље строго ограничена, и то америчким интересима - и ничим више.