Trgovina na Kavkazu

Ukoliko postane jasno da je ogromna većina stanovništva Južne Osetije i Abhazije za odvajanje od Gruzije, SAD bi mogle da se sa tim saglase, "kao što se dešava u slučaju sa Kosovom", izjavio je u utorak za rusku redakciju Radio Slobode/Slobodne Evrope u Njujorku Maršal Goldman, jedan od direktora centra za istraživanje Rusije i Evroazije na američkom Univerzitetu Harvard. Istog dana, za isti radio, govoreći o južnoj srpskoj pokrajini, američki državni podsekretar Nikolas Berns bio je još precizniji: "Snažno podržavamo predlog da Kosovo postane nezavisno 2007. godine. To je zvanična pozicija SAD. Težimo i da očuvamo i Bosnu i Hercegovinu kao celovitu, mirnu i ujedinjenu zemlju

Izjave dvojice Amerikanaca ponovo ogoljuju želju Vašingtona da tuđe sudbine kroji prema sopstvenim potrebama. Kao i nedoslednosti u stavljanju znakova jednakosti između političko-istorijskih prilika na pojedinim delovima sveta udaljenim međusobno hiljadama kilometara. Naime, ono što se dešavalo (i još se dešava) na Kosovu i Metohiji teško da bi moglo da se poredi sa događajima koji su doveli do postsovjetskog rastakanja Gruzije. U kavkaskoj državi je vođen građanski rat koji je iznutra doveo do njenog cepanja na tri dela, dok je sadašnju sudbinu Kosmeta odredilo brutalno uništavanje cele Srbije od strane Zapadne vojne alijanse. Dakle, agresivan čin izvana.

Nema sumnje da je za Vašington od izuzetne važnosti smirivanje situacije na Kavkazu, pa makar i po cenu sakaćenja teritorije jedne suverene države i uz to ključnog saveznika. Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili na vlast je došao uz obilatu novčanu pomoć SAD i na krilima "ružičaste revolucije" direktno finansirane od strane multimilijardera Džordža Soroša. Izbore održane 4. januara 2004. "dobio je glatko", tako što je osvojio više od 96 odsto glasova birača. Vašington je aminovao ovaj, u najmanju ruku čudan, rezultat potpuno prenebregavši šta o njemu misle u Južnoj Osetiji ili Abhaziji.

Da li je, imajući sve to u vidu, Sakašvili sada spreman na davanje nezavisnosti Južnoj Osetiji i Abhaziji? Sigurno nije. Jer bi tada prestala i potreba za njegovim ličnim postojanjem. Gruzija koja je iovako suviše slaba da kvalitetno štiti (za SAD izuzetno važan) protok nafte iz Kaspijskog regiona ka zapadu, a mimo Rusije, u slučaju raspada pretvorila bi se u običnu američku vojnu bazu. Upravo ono što, prema nekim srpskim političarima, NATO sprema za Kosmet.

Na kraju, preokret kakav nudi Maršal Goldman ni na koji način ne rešava ni kosmetski problem. Ni druge slične. Ako bi prosto izjašnjavanje većine građana na jednoj, ograničenoj teritoriji bilo dovoljno da se pokrene proces njenog osamostaljivanja, svet bi se našao u haosu. Uostalom, sam Goldman sličnu mogućnost ne nudi ni Srbima iz južne pokrajine, ni onima iz Bosne i Hercegovine. Univerzalnost na koju se poziva ostaje i dalje strogo ograničena, i to američkim interesima - i ničim više.