Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пузигаћа и у затвору живи монашки

На издржавању казне због организовања инцидента у којем је убијен Брис Татон, Пузигаћа дане проводи спремајући цркву и помажући свештенику у КПЗ Сремска Митровица
Богомоља у КПЗ Сремска Митровица (Фото Министарство правде)

Дејан Пузигаћа (35) кога је Виши суд у Београду у одсуству осудио на 14 година због учешћа у инциденту у којем је француски држављанин Брис Татон убијен, дане на издржавању казне проводи спремајући цркву и помажући свештенику у КПЗ у Сремској Митровици. На овај начин Пузигаћи је омогућено да настави са духовним животом који је започео када се замонашио током бекства, у којем се налазио готово шест година и када је променио име у Сава.

Ипак, како сазнајемо, иако је тражио од затворске управе, али и црквених власти, Пузигаћи није дозвољено да носи мантију на издржавању казне. Он, као и сви други осуђеници, свакодневно носи затворску гардеробу, како налажу прописи Управе за извршење кривичних санкција.

Пузигаћа је, подсетимо, у септембру прошле године ухапшен на аеродрому у Атини у монашкој одори што је изазвало велику пажњу јавности.

– Сваком вернику, било које вероисповести, на издржавању казне омогућено је да присуствује црквеним службама, пости или поштује друге обичаје које вера налаже – наводе у Управи за извршење кривичних санкција.

Пузигаћа је, као и сваки осуђеник, радно ангажован само је, можда, његово радно место у цркви нешто специфичније и изазива више пажње јавности. Али, свакако није једини који „ради” при цркви.

Капела Свете Петке у КПЗ „Сремска Митровица” у којој Пузигаћа проводи део затворског времена, посебна је због чињеница да је најстарији храм у затворској установи на просторима некадашње СФРЈ. Подигнута је 1893. године, а две године касније, када је проширен КПЗ, укључена је у састав завода и то због верника који су ту били на издржавању казне.

Иако је тражио од затворске управе, али и црквених власти, Пузигаћи није дозвољено да носи мантију на издржавању казне

Поменута капела првобитно је била двоолтарна црква у којој су се одвијала православна и римокатоличка богослужења. Православна богослужења обављао је затворски духовник отац Макарије, потоњи епископ сремски. Звоник и иконостас срушени су 1944. године, а без трага је нестало све што је чинило цркву. Сав богослужбени рад је забрањен, а затворска капела претворена је у биоскопску салу. Свештеници и црквени великодостојници долазили су у посету осуђеницима, али нису имали дозволу за богослужења, духовни рад или верско образовање осуђеника.

Црквени живот међу зидинама затвора у Сремској Митровици поново је, после готово шест деценија, покренут 2000. године. После три године, почела је верска настава, а затвор је добио свог духовника – проту Лазара Пајића кога је наследио данашњи духовник, јереј Љубомир Воларевић.

У плану је реконструкција објекта како би се цркви у оквиру КПЗ Сремска Митровица вратио стари сјај. Пронађено је звоно са оригиналног звоника, па је план да оно буде враћено на старо место.

Замонашио се у Катару

Дејан Пузигаћа, осуђен као један од организатора навијачких нереда у којима је 17. септембра 2009. године на Обилићевом венцу у Београду на смрт претучен Француз Брис Татон, пребачен је у Сремску Митровицу на издржавање казне одмах после депортације у Србију, у априлу овде године. У одсуству је првостепеном пресудом био осуђен на 32 године, али му је после разматрања жалби, Апелациони суд казну смањио на 14 година.

У међувремену, Дејан Пузигаћа постао је Сава јер се замонашио у Катару.  По закону, овај осуђеник има право да тражи понављање поступка. Његов отац Жарко у изјави за „Политику” каже да ће његов син сигурно искористити ову могућност.

– Рок за подношење захтева за понављање поступка је шест месеци од дана депортације у земљу. Дејан ће сигурно до тада искористити законску могућност и затражити понављање поступка – рекао је за наш лист Жарко Пузигаћа.

Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.