Раковица рађа успешне

Пријављивање годишњег пореза на доходак грађана из године у годину буди радозналост обичног света. Између осталог и зaтo што се јавности тако предочавају подаци колика је највећа остварена зарада у прошлој години. Иако Пореска управа, поштујући закон, не открива идентитет најуспешнијег Србина, обичним смртницима остаје да се задовоље сазнањем у којој општини је пријављен и којим се то уносним бизнисом бави.

Изненађења има увек, али чаршија и даље препричава оно од пре две године када се на листи 10 најплаћенијих нашло и једно дете. Са Дедиња. Увидом у документацију порезници су утврдили да су родитељи, заправо, на наследника пренели сав свој иметак.

Податак ко је током 2007. године рекордно добро зарадио, носећи месечно кући најмање пет српских просека, порезници ће знати средином године, када среде пореске пријаве за плаћање годишњег пореза на доходак грађана.

Обавезу да до 15. марта Пореској управи поднесу пријаву имају сви који су током 2007. године зарадили више од 1.394.784 динара. Односно они који су месечно кући носили најмање по 117.000 динара, или у просеку по 1.500 евра.

Странци као и наши који су лане радили за иностране фирме и током 2007. године зарадили 2.324.640 динара такође су у обавези да што пре попуне пореску пријаву. У супротном би могли бити дебело кажњени, јер се овакав прекршај може квалификовати и као покушај утаје пореза, због чега следи и затворска казна.

У приходе који подлежу овом збирном пореском опорезивању улазе све зараде током године – плате, хонорари, разне ренте, накнаде за чланство у управним одборима... Пензије, инвалиднине и отпремнине, не подлежу плаћању овог пореза. Неки од пензионера може да се нађе на овом списку ако је кроз хонораре или наплату ренте зарадио више од неопорезивог износа. У обрачун годишњег пореза не улази ни новац добијен од продаје акција, јер оне имају третман имовине и подлежу порезу на пренос апсолутних права и порезу на капиталну добит.

Порезници саветују грађане који су као технолошки вишак добили отпремнине да обавезно затраже потврду којом ће доказати да им је суму исплатила фирма у којој су до јуче радили . Јер, било је случајева да предузећа исплаћену отпремнину пријаве као плату.

Основицу за опорезивање чини разлика између годишњег збира прихода, који подлежу опорезивању и неопорезивог износа (1.394.784 динара). То значи да се доходак за опорезивање обрачунава тако што се годишњи збир прихода по свим основама умањи за плаћени порез и доприносе за обавезно социјално осигурање и од те суме одбије неопорезиви износ. На тако добијену разлику плаћа се порез по стопи од 10 до 15 одсто.

Порески обвезници који су лане добро зарађивали имају право на одбитак по основу издржаваног члана породице – 15 одсто просечне годишње зараде, што износи око 69.739динара. Укупан износ личних одбитака не може бити већи од 50 одсто износа за опорезивање. Уколико су два члана или више чланова породице обвезници овог пореза, одбитак за издржаване чланове може остварити само један члан.

Нижу стопу пореза од 10 одсто платиће запослени који су месечно у 2007. у просеку зарађивали шест просечних плата, односно до 2.789.568 динара, као и странци или они који су радили за инострана представништва и тиме остварили доходак за опорезивање у износу до осмоструке просечне годишње зараде, односно до 3.719.424 динара.

Према подацима Пореске управе Србије, пријаву за највећи годишњи порез на доходак лане је поднео један становник општине Раковица који је у 2006. години зарадио 213.008.060 динара. Највероватније је да је реч о менаџеру.

На другом месту је директор, треће деле економисти, четврто доктори медицинских наука, пето правници, шесто адвокати, седмо предузетници, осмо филмски режисери...