​Све више шверцера нафте на рекама

Шверц горива је у порасту, само у првој половини ове године у Србији је већ заплењено око 40 тона нафте, док су за целу прошлу годину цариници одузели око 60 тона. Резултат из 2014. је нешто више од 30 тона заплењеног горива. Главни разлог за пораст кријумчарења „црног злата” је огроман профит који се остварује на разлици у цени. Такође, овај вид шверца наноси знатну штету државном буџету.

„Услед пада цене нафте и чињенице да су нафта и гас јефтинији у окружењу, могло се очекивати да ће уследити интензивније кријумчарење те робе, за шта смо се унапред и припремали”, каже за „Политику” Предраг Ђуровић, шеф Одсека за контролу водених путева у Одељењу за сузбијање кријумчарења Управе царина.

Од почетка године на пловном путу Дунава кроз Србију речна екипа цариника запленила је готово половину укупно заплењеног дизел горива, напомиње наш саговорник и додаје да се на рекама, годинама уназад, најчешће кријумчари управо – бродско погонско дизел-гориво.

„Кријумчари га купују директно са бродова у транзиту и то тако што им се приближавају малим чамцима са јаким ванбродским моторима који вуку танк барже запремине и до 20 тона. Касније, наравно, то гориво препродају на домаћем тржишту”, наглашава Ђуровић.

Поред редовне царинске контроле на речним граничним прелазима, годишње и до 50 бродова на Дунаву пролази кроз детаљну царинску контролу. Овогодишњи рекорд у заплени оборен је 31. марта код Ковина. Контролом танкова домаћег брода „Куманово”, речна екипа открила је вишак од седам тона дизела. Посада брода покушала је да прикрије гориво херметичким затварањем мерних места у сондама.

„Детаљна контрола бродова, осим увида у документацију, подразумева и отварање поклопаца на бродским танковима.

То је једини начин да се утврди права количина горива, јер се дешава да се посаде на разне начине довијају како би прикриле део горива намењен даљој продаји на црно”, наводе у Управи царина.

Бродски танкови су огромни, тако да су и количине горива које се на овај начин кријумчаре велике. У протекле две недеље на испостави Велико Градиште приликом контроле погонског горива бродова који саобраћају Дунавом, у две акције откривено је 3.550 литара непријављеног дизела. У првом случају је 21. јуна нa словачком броду „Георгије” откривен танк који није био обухваћен шемом брода и у њему је нађено 1.800 литара дизела. Сваки брод поседује шему на којој је нацртано где се тачно налазе танкови за пијаћу и отпадну воду, танкови за уље и гориво, као и танкови који служе у случају продора воде на брод (они би увек требало да буду празни).

Сличан прекршај је откривен и 26. јуна када је молдавски брод „Лагар” излазио из Србије. Посада овог брода је у једном од танкова покушала да прокријумчари 1.750 литара дизела.

Цариници бродове контролишу слично као и аутомобиле у путничком промету на граничном прелазу, прича Ђуровић.

Дунав је међународна река. Како изгледа контрола великих бродова?

Када брод пристигне на гранични прелаз, службеници прво прегледају папире које посада предаје приликом уласка и изласка из земље, каже шеф речне екипе. Ти подаци се убацују у систем. Поред цариника, на речним прелазима присутна је и гранична полиција, као и лучке власти који заједно детаљно прегледају пловила, уколико за то постоји неки индикатор.

„Наравно да не контролишемо сваки брод. То се не ради нигде у свету. Замислите колико би времена било потребно да један човек детаљно прегледа брод који ноћу вуче осам баржи дужине 60–70 метара. Да би извршио контролу на најједноставнији начин, да би отворио све поклопце и ушао у све просторије, било би му потребно неколико сати”, објашњава Предраг Ђуровић зашто овај посао није нимало једноставан.

Сезона кријумчарења траје целе године

Шесторо запослених који раде у речној екипи су, како каже Предраг Ђуровић, искусни оперативци и сви су завршили курсеве за претрагу бродова у Енглеској. Од опреме поседују три чамца са моторима од 330 коњских снага, као и гумени чамац од 100 коња. „Гуменим чамцем постижемо најбоље резултате”, додаје шеф речне екипе. Такође, осим великих бродова ова екипа контролише и приватне чамце на рекама. Сезона кријумчарења траје, како каже, 24 сата дневно током целе године.

„Где постоји разлика у цени, ту је и шверц. Осим горива, актуелно је и кријумчарење цигарета, јер су оне у ЕУ много скупље него код нас. Такође, лопови често краду робу са бродова. Међутим, упркос томе што покривамо велику територију са мало људи, ипак некако успевамо да се изборимо са шверцерима на реци”, закључује Предраг Ђуровић.

Комбијима кријумчаре гориво

Осим бродовима, шверцери нафту најчешће кријумчаре у комбијима. Цариници су 18. фебруара приликом ванредне контроле недалеко од наплатне рампе Бубањ поток заленили око две тоне горива. Нафта је нађена у комбију „фијат дукато”. Такође, цариници су 11. марта приликом такозване дубинске контроле на путу Дубовац – Врачев Гај спречили кријумчарење 600 литара нафте. Непријављена нафта била је у три метална бурета у гепеку „фијата добло”. Дубинске контроле омогућавају цариницима да изврше претрес и ван граничних прелаза.