Недић и патриоти

Већ дуже време, у многим домаћим листовима, објављују се иступања појединаца и организација поводом покушаја рехабилитације Милана Недића, уз навођење бројних детаља и помињање јеврејских страдања у време Холокауста.

Овога пута треба истаћи став јеврејске заједнице у Србији да „окупаторске власти на челу са Недићем нису биле извршиоци покоља над Јеврејима али су помагале окупатору у привођењу Јевреја који су потом убијани“.

Када сам, у једној телевизијској емисији, чуо изјаву представника Недићеве породице (мислим да је реч о њиховом адвокату) да нема ниједног документа у којем је наведено да је Недићева власт учествовала у прогањању Јевреја и погоршању њиховог положаја, сетио сам се сведочења појединих Јевреја, некадашњих резервних официра Војске Краљевине Југославије, који су били заточени у логору у Оснабрику, где су у почетку имали релативно добар третман. Међутим, Недић је, јуна 1942. године, писао генералу Бадеру и тражио да „српски национално здрави официри” у немачким логорима буду раздвојени од јеврејских официра и комуниста како остали заробљеници не би потпали под њихов утицај.

У неколико интервјуа, истакао сам да се у овом случају Недић ангажовао против Јевреја на своју иницијативу а не на тражење окупатора. Када сам у „Политици” (19. марта) прочитао Записник о саслушању Милана Недића („Награда за хватање партизана”), помислио сам да ћу у тексту наћи и то да су исплаћене награде за хапшења Јевреја. Међутим, наишао сам на део записника који је Недић потписао после саслушања, где он признаје да је интервенисао код Немаца против јеврејских официра у логору у Оснабрику. Ево тог дела записника:

– Да ли сте ви упутили један акт заповеднику Србије Бадеру у којем га обавештавате да се у логору у Оснабрику налази око 340 Јевреја и известан број активних резервних официра војске Краљевине Југославије који су комунистички настројени а којим сте тражили да се ти Јевреји и официри издвоје од осталих заробљеника да би на тај начин избегли њихов утицај?

– Јесам, упутио сам тај акт.

– Да ли је генерал Бадер удовољио овом вашем тражењу?

– Ја сам му послао акт, а да ли је он нешто по томе предузео – не знам.

Сумњам да Недић није знао шта се потом дешавало. На основу докумената у Јеврејском историјском музеју у Београду и сведочења о том догађају (Сима Караоглановић), могу се сагледати последице оваквог Недићевог захтева: Јевреји, резервни официри Војске Краљевине Југославије, одвођени су у друге логоре оковани и у пренатрпаним сточним вагонима, одузете су им личне ствари, писма и слике најближих. Пребацивани су ка истоку рајха где су били приморани на дуге исцрпљујуће маршеве. Они који су преживели до краја рата вратили су се кућама – али нису затекли чланове својих породица који су страдали од стране Немаца.

На основу овога јасно је да је Недић био против Јевреја и да због тога не може бити рехабилитован.

П. С. Милан Недић, често помињан као „српска мајка”, чак је и прихват избеглица из Словеније и НДХ, по документима из немачких извора, чинио у интересу окупатора. Ова чињеница заслужује посебну пажњу и њоме би требало да се позабаве наши историчари.

Почасни председник Савеза јеврејских општина Србије