Савремена ризница из Републике Српске

У унутрашњости Споменика палим Крајишницима на Бањ брду код Бање Луке из 1961, (аутор Антун Аугустинчић), налазе се цртежи Исмара Мујезиновића. који их је осмислио осамдесетих година прошлог века и на њима приказао призоре из НОБ-а према скицама свог оца, Исмета Мујезиновића. Иако је то брдо веома популарно међу Бањалучанима многи и не знају да споменик постоји, а још мање знају за цртеже унутар њега, који су данас, нажалост, услед зуба времена оронули и оштећени. Управо су они, као незаобилазан део визуелне уметности на том простору, симболичан лајтмотив изложбе „Contemporary Thesaurus”, која се вечерас у 20 сати отвара у галерији „Подрум” Културног центра Београда а на којој је представљен пресек савремене уметничке продукције Републике Српске.

Како за „Политику” објашњава Жана Вукичевић, виша кустоскиња Музеја савремене умјетности Републике Српске и ауторка концепта поставке, имајући у виду историју, идеологију, политику, културно наслеђе и специфичност територије ти су цртежи, који су на изложби приказани на основу фото-документације, на неки начин објединитељ те богате визуелне уметничке сцене, активне након 2000, која ће бити приближена Београђанима.

– Концепт изложбе у вези је са појмом тезаурус, који се у музеологији односи на процес формирања музејских збирки на основу мисаоног спознавања вредности уметничких предмета па ова поставка, као савремена ризница, обједињује тезаурирана знања о савременој уметности Републике Српске – каже наша саговорница.

На изложби учествује десет уметника који се изражавају различитим медијима, од уља на платну па до Инстаграма: Игор Бошњак, Никола Кекеровић, Нинослав Ковачевић, Младен Миљановић, Раденко Милак, Борјана Мрђа, Мила Панић, Селма Селман, Саша Татић и група „Тач.ка”. Сви они могли би се поделити у три контекстуалне матрице стваралаштва.

– Реч је o више генерација уметника и сходно томе могу се и сврстати у три целине. Прва група бави се односом према нашој социјалистичкој и комунистичкој прошлости, што је још увек код нас присутно као тема од које се не може лако побећи и таква постмеморија функционише код стваралаца кроз сећања и приче из детињства. У другу целину, можда и најдоминантнију, која се везује за прву генерацију савремених уметника у Републици Српској (који су школовани на Академији уметности основаној 1998. године), могу се сврстати радови који се баве ратним и трауматичним искуствима деведесетих година. Трећа линија представља еволутивни корак напред, реч је о најмлађима који нису запамтили ни социјализам ни рат и који граде критички однос према садашњем тренутку кроз специфичан духовит приступ, пратећи максиму да је уметност друг времена. Они користе нове медије и друштвене мреже. Тако Никола Кекеровић планира да уради цртеж на лицу места, овде у галерији, у виду неке мале инвазије на овај простор, док је све почело од тога што је на Инстаграму дневно пласирао своје цртеже, као врсту провокативних коментара на неку актуелну ситуацију и стекао је бројне пратиоце. Занимљив је и рад Селме Селман, која је јединствен случај академски образоване Ромкиње у нашој средини и тренутно је на Универзитету Сиракјуз у држави Њујорк, чиме руши стереотипе који код многих постоје када су Роми у питању. Она се углавном бави перформансом а на нашој поставци биће заступљена серијом фотографија и видео-радом – каже кустоскиња и истиче један додатан квалитет ове хетерогене микро-сцене. Реч је о експанзији коју је она доживела током релативно кратког временског раздобља, уз изразити плурализам ауторских израза.