Љубисављевићи живе од љубави

Врање – У селу Стропско, надомак Врања, живи дванаесточлана породица Љубисављевић. У собици, нешто већој од десетак квадрата, десеторо деце, једно другом до увета. Али, нема галаме, свађе и плача. Мајци Драгани, за коју су машина за прање веша, скупи детерџенти, памперс пелене и друго мисаона именица, у чувању помажу најстарија деца Златица, Златко и Александра. Иако са позајмљеним и половним уџбеницима, ђаци из породице Љубисављевић су одреда солидни ученици. Сва расположива одећа и обућа се брижљиво чува, да би дуже потрајала и предала у наследство млађим укућанима.

Глава породице Драган Љубисављевић некада је радио као пекар, али је остао без посла. Са супругом и децом живи у давно саграђеном очевом кућерку у селу Стропско, зидова испуцалих још од бомбардовања НАТО-а 1999. Драган нам каже да су му многи, код којих је радио као пекар, остали дужни све скупа неколико хиљада евра, а сада покоји динар заради надничећи заједно с братом.

– Више смо гладни него сити – додаје Драган – социјална помоћ од око 4.000 динара не стиже ни за брашно, јер се сваког дана у кући меси по десетак векница хлеба. Захвални су, каже, Љубинки – Буби Миловановић, из врањске хуманитарне организације „Животна помоћ”, која им је обезбедила извесне количине хране и одеће, уз обећање да ће тога бити још.

– Оно хране што имамо најпре једу деца, за супруга и мене ако преостане. Догађа се да нема ни за децу, па делимо, помало, да има за све – надовезује се Драгана. Док отац и мајка говоре, деца мирно седе и пажљиво слушају: Златица (16), Златко (12), Александра (9), Милица (8), Анђела (7), Кристина (6), Лазар (5), Анастазија (3,5), Андријана (2,5) и тек рођена Наталија.

Сви весели и бистрих погледа, Љубисављевићи као да поручују да се не жале и да су задовољни и са малим. Кад одрасту, надају се, радом ће много шта сами себи обезбеђивати. До тада, играчке и слаткиши ће за њих бити недостижни луксуз. Никада се нису возили ни аутобусом, у школу иду пешице.

– Добро је што се не разболевају, што би народ рекао, Бог чува сиротињу – каже мама Драгана, додајући да су јој старија деца велика одмена у кућним пословима.

Пролеће стиже, отоплиће, па ће бити лакше, кажу Љубисављевићи. Стићи ће прве трешње, брескве, јабуке, јагоде, малине, засадиће, кажу, баштицу, а и више ће хранити козу, па ће бити и млека и сира. Свака помоћ у одећи би им добродошла, а за остало ће се, убеђени су, већ некако снаћи.