​Бечки Рингштрасе на изложби у Панчеву

Панчево – Када је цар Фрања Јосиф 1. маја 1865. године свечано отворио најпознатији булевар у Бечу прстенастог облика, Рингштрасе, вероватно је имао на уму да ће једног дана постати жила куцавица престоног града. Данас је то једна од најлепших, али и најнеобичнијих улица на свету, градска кружница испуњена монументалним здањима подигнутим у златно доба историцизма 19. века – времена архитектуре авантуристичке разноврсности.

 Од тренутка када је Беч решио да слави рођендан свог чувеног булевара, прича о њему путује захваљујући изложби „150 година постојања улице Рингштрасе – од почетка грађевинских радова до данашњег дана” у организацији Аустријског културног форума, а недавно је отворена и у Историјском архиву Панчева.

Са старих фотографија, планова и из пратећег текста, које су приредили стручњаци бечког Националног музеја, може се сазнати да се дуж 5,2 километра закривљене улице широке 57 метара ређају паркови, споменици, а пре свега велелепна здања најзначајнијих институција Аустрије. Ту су Парламент и Градска већница у фламанској готици и неоренесансна здања Државне опере, Бечког универзитета, Музеја историје уметности и Природњачког музеја и Опсерваторија, које не само што су ризнице уметничких и блага природе, већ су и прави бисери своје епохе, по којима се Беч препознаје.

– Рингштрасе је вероватно најпознатија улица Беча и окружује његов центар. Током историје, њени делови су промењени, неки и уништени током Другог светског рата, истовремено изграђене су нове зграде, а поједине, попут Парламента, реновиране. Наша жеља је да ова изложба пропутује Србијом, како би се посетиоци упознали са историјом, али и отишли у Беч и видели Рингштрасе – рекао је на отварању изложбе др Јоханес Иршик, директор Аустријског културног форума у Београду.

 У колективном осећању бечки Ринг је за Аустријанце више од раскошне улице. Сматрају је епицентром своје државе, али и европске цивилизације из златног периода монархије, када је њихов најзначајнији владар окупио велики број урбаниста, архитеката и уметника, а био им је и мецена. Управо ова документарна поставка представља њихове идеје и напоре у педесетогодишњој изградњи једног од највећих урбанистичких пројеката на свету, који је заувек променио економски и духовни живот аустријске престонице.

Када је цар Фрања Јосиф наложио почетак овог гломазног пројекта завршеног тек 1913. године, на месту средњовековних зидина које су окруживале и штитиле град, племићке и угледне и богате грађанске породице пожуриле су да дуж трасе булевара подигну своје раскошне палате по новој моди. Сада је Рингштрасе живи центар, отворен за све. Управу ту је и пулсирајућа саобраћајница, којом се одвија Бечки маратон, потес око Дунавског канала је састајалиште младе урбане сцене, а једна од најлепших улица данашњице, стециште је туриста из читавог света.

– Нема доброг и лепог града ако га држава не направи. Управо то се десило Бечу, а ми Панчевци такође смо били део сличног „штимунга”, на свој специфичан начин, пратећи ток нашег дела Тамиша. И ми данас имамо свој „прстен”, обилазницу око града, али је треба затворити како би урбанистички заокружили град, баш као што су то учиниле Бечлије – каже за „Политику”, поводом изложбе Милан Јакшић, директор Историјског архива Панчево.