​Писац Ален Мешковић гост Крокодила

Књижевник босанског порекла Ален Мешковић, који сада живи у Данској, гост је Крокодилове резиденције за писце, а у среду 17. августа у арт галерији Полет, у Цетињској улици, одржаће књижевно вече.

Ален ће читати одломке из свог дебитантског романа „Укулеле јам”, који је преведен са данског на немачки, хрватски, мађарски, словеначки, српски и босански језик (у припреми су чешко, енглеско и македонско издање). Он је захваљујући овом роману постао књижевна сензација и права звезда у овој северноевропској земљи. Роман „Укулеле јам”, код нас је објавила издавачка кућа „Боока”, која тиме наставља с објављивањем дела најузбудљивијих младих књижевних аутора. Према овом роману у Немачкој се спрема позоришна представа, а у Данској је недавно изашао и Мешковићев други роман „Шатор за једну особу”, наставак романа „Укулеле јам”.

Лето 1992. Емир звани Мики и његови родитељи долазе у избеглички камп у малом месту Мајбуле на хрватском Јадрану. Микијев старији брат и узор, чије је плоче и касете преслушавао у Босни, одведен је у непознато. Док мајка тоне у депресију, а све огорченији отац опсесивно слуша вести, Мики упознаје нове пријатеље с којима упловљава у свет метал и панк музике.

Мешковић је рођен у Дервенти 1977. године, од 1992. до 1994. живео је у Хрватској као избеглица, а након тога одлази у Данску, где објављује збирку песама „Први повратак” (2009) и роман „Укулеле јам” (2011), за који је, између осталог, добио трогодишњу стипендију Државног фонда за уметност. Мешковић се тако придружује читавој плејади писаца чији је родоначелник, у извесном смислу, Александар Хемон, а који су, избегавши с простора ратом захваћеног региона бивше Југославије, превасходно из Босне и Херцеговине, наставили или започели књижевне каријере у контексту другог, усвојеног језика. Међу њих спадају и Саша Станишић (Немачка), Велибор Чолић (Француска), Мелинда Нађ Абоњи (Швајцарска)…

Дански лист „Екстра бладет” је за Мешковићев први роман написао да је „оштроуман… духовит попут Ника Хорнбија, али с егзистенцијалном озбиљношћу која оставља утисак”. Критичар „Времена” Теофил Панчић написао је да је „Мешковић суптилно, духовито и са добро одмереном дозом горчине портретирао лудило и очај једне епохе, чувајући се и насилне спрдње и проповедничке пиротехнике. Ово суштински није књига 'о рату', него о одрастању”. „Ужитак је читати Мешковићев роман. Његова једноставност, његова трагикомичност и младеначка енергија чине га изнимно привлачним штивом. 'Укулеле јам' посједује невјеројатно људску димензију, а Мешковић се доказао као изнимно способан приповједач. С нестрпљењем чекамо наставак”, пише у листу „Модерна времена” – преноси Танјуг.