Удесетостручен животни век

Не морате да трљате очи и да у неверици неколико пута читате наслов: све што пише дословце је тачно! Уз малу зачкољицу: не тиче се људи, већ пекарског квасца. Довољно је да се сетите чувене крилатице „Никад не реци никад”, ко зна шта ће једног дана молекуларни биолози умети да ураде.

До сада нико није, међутим, толико продужио животни век ма којег живог створа, свеједно колико је једноставан или сложен!

Меримо ли човековом временском скалом, поменуто веомо просто створењце у стању су да поживе 800 година, а да се не испоље икакве пропратне сметње! У стварности квасци уобичајено претрају једну седмицу, што значи да ће у измењеном виду опстати – десет пута дуже.

Биолози на Универзитету Јужна Калифорнија (САД) истовремено су осиромашили исхрану и изменили два гена начинивши корак ка надзирању и преживљавања и здравља, и то у основној јединици свих живих бића – ћелији. Ударили смо темеље поновном програмирању здравог живота, објашњава Волтер Лонго који је предводио истраживање, протумачено у часопису „Генетика”.

У сличном проучавању у “Часопису ћелијске биологије” нешто раније иста дружина показала је да су генетске промене на истом микроорганизму успориле старење. Шта су истраживачи извели?

Народски речено, једним ударцем убили су две муве: смањили су калорије и успавали два гена – RAS2 и SCH9 који потпомажу старење у квасцу и бујање рака код људи.

И пре године дотични тим је обелоданио у веома угледном часопису „Ћелија” да је упетостручио трајање преживљавања.

Национални институт за старење подржава ова трагања у настојању да људи дуже живе у добром здрављу, очекујући нову врста лекова који ће опонашати малочас дочаране поступке. Пекарски квасац један је од најподеснијих и најпроучаванијих организама и молекуларно и генетски. Упркос својој једноставности, послужио је открићу неких од најважнијих гена и стаза старења и оболевања мишева и других сисара.

На измаку минуле године, опет у часопису „Ћелија”, сарадници Валтера Лонга су потнако образложили како су мењањем гена (мутација) омогућили мишевима да живе готово трећину дуже (30 одсто), заштитивши их од срачаних и коштаних бољки без икаквих успутних тегоба. Најавили су да ће малене глодаре и убудуће имати у жижи својих испитивања, а упоредо ће започети да изучавају житење Еквадора код којих се јављају сличне е мене као у квасцу.

Становници с две овакве генетске измене су веома ниског стаса, а прате их још неке недаће. Управо смо разоткрили сроднике само у једном умножавању које је, очигледно, природно, наглашава Валтер Лонго. Надамо се проређивању случајева оболевања и продужењу преживљавања. Упркос томе, дужи животни век живља у овој јужноамеричкој земљи може да буде пропраћен озбиљним успорењем раста и осталим здравствених невољама.

Још једно запажено достигнуће остварили су истражвачи са Универзитета Јужна Калифорнија: осмислили су узорак квасца за неизлечиво људско оболење, Вернер-Блумов синдром, који узрокује прерано старење, повећава учесталост рака и, по свему судећи, усмрћује оболеле. Истоветна промена која игра кључну улогу у удесетостручењу трајања квасца преокреће превремено старење!

Зато је Валтер Лонго предложио да се испита како инсулин хормона раста (IGF-1) делује на ове болеснике.

У најновијем научном чланку у „Генетици” обелодањено је навелико преклапање између гена који су претходно уплетени у усмеревање животног века квасца и сисара и сабраће која укључене у продужење преживљавања изазваног надгледаним гладовањем. Откривени су многи важни играчи умешани у учинак настао умањењем утрошка калорија, али нису сви.

Одавно је познато да изгладњивање користи продужавању живота и опадању болести од квасца до миша. Научници верују, наиме, да оскудица у хранљивим састојцима уводи организме у својеврсно стање самодрожавања, преусмеравајући енергију неопходну расту и размножавању у успоравање старења све док поново не почну да се уобичајено хране и множе.

У међувремену су други истраживачи то проверавали на приматима и, чак, људима.