Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија продаје знање Казахстану

Документ о сарадњи са Институтом за воћарство у Чачку потписао Јерхат Серикович Искалијев, у име Фонда националног богатства „Самрук Казина” чија је укупна актива 78 милијарди долара
Србија продаје знање Казахстану
Јерхат Искалијев и др Милан Лукић, у чачанском институту ​(Фото: Г. Оташевић)

Чачак – Институт за воћарство у Чачку начинио је јутрос значајан корак ка продаји знања у Казахстан, при чему је други потписник меморандума о сарадњи Међународни институт „Пут свиле”, посвећен логистици и бизнису. Разговори о овом послу почели су прошле године, уз благослов Министарства пољопривреде велике азијске земље, девете у свету по површини, које ће финансирати читав програм.

– Наш план је да постанемо велики произвођачи јабука, малина и купина, да то извозимо у Русију, Кину, па и у Европу. Пошто је Европска унија прекинула трговину са Русијом, Казахстан је добио изузетну прилику да пласира своје воће у РФ, и ми ћемо је искористити – рекао је Јерхат Серикович Искалијев, директор логистике у Фонду националног богатства Казахстана „Самрук Казина”, чија је укупна актива 78 милијарди долара.

Занимљива је повест о бившој казахстанској престоници Алма Ати која је то била до 1997. године (откад је главни град Астана). Наиме, Алмати, како се на домаћем наречју зове Алма Ата, значи „богат јабукама”, јер је град подигнут на подручју које је обиловало тим и другим воћем. У Алматију и данас постоји неколико споменика подигнутих у част јабуци.

– Нажалост, распадом Совјетског Савеза, широм којег је чувена била алмашка јабука, и та производња у Казахстану је доживела тешке дане. Покушали смо да је обновимо, то чинимо и сада, али не иде како бисмо хтели. У Казахстан се новијих година увозе воћне саднице из Италије и Пољске и најчешће се догоди да вегетација стабла буде врло бујна, али је род безначајан, само неколико плодова. После нам се објашњава да је то због тога што не одговара састав земљишта, или клима не погодује. И наша држава је решила да целу производњу постави онако како наука захтева, а мој задатак је да од тог пројекта направимо заокружен бизнис – наводи Искалијев.

Тај важан подухват у Казахстану, где се воће узгаја углавном на традиционалан начин, у појединостима би требало да иде овако: дужност истраживача из Чачка биће да у казахстанским условима одгаје саднице које ће бити отпорне и родне, с високим приносима. То јест да оснују један централни институт за целу Републику Казахстан, а затим још вероватно три у различитим рејонима, а држава ће то финансирати.

Како је рекао директор Института за воћарство у Чачку др Милан Лукић, та државна установа је деценијама водећа у Србији у наведеној области и спремна је да да одговор на све постављене задатке:

– То значи да треба да испитамо агроеколошке услове у различитим подручјима Казахстана, произведемо саднице потребних својстава и квалитета, прилагођене условима појединих области, поставимо нашу технологију за подизање засада и производњу воћа, и све то контролишемо.

Потписивању документа присуствовао је и редовни професор Агрономског факултета у Чачку и заменик градоначелника др Радош Павловић, истичући:

– Овај посао биће трансфер целокупног знања и технологије и обавићемо га, уверен сам, на обострану корист и задовољство.

У чачанском институту данас ради 18 доктора и за седам протеклих деценија све генерације овог научног завода створиле су 41 нову сорту: две јабуке, пет крушака, једну дуњу, 15 шљива, три брескве, две кајсије, две трешње, пет вишања, три малине, по једну јагоду, купину и рибизлу. У десет последњих година, истраживачки рад усмерен је на стварање нових сората јабуке, шљиве, брескве, вишње, ораха и црне рибизле, и то применом метода планске хибридизације и позитивне селекције из природних популација.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.