Шеста продужена срећа за зграду Беобанке

Чак ни цена од 3,9 милиона евра, троструко нижа од првобитне, за некадашње здање Беобанке на Зеленом венцу 18 није била довољно примамљива када је град у марту из петог пута покушао да прода „огољену” зграду од 13 спратова и испред ње објекта на пет нивоа.

Чинило се да ни шести покушај града са понудом од 3,1 милион евра неће удомити та здања новом газди, али онда се десило оно што је мало ко очекивао. Рок за њихово достављање померен је два месеца, на 31. октобар због, како су јуче потврдили у Градској управи, великог интересовања потенцијалних купаца. Јавно надметање заказано је за 4. новембар.

– Рок је померен на захтев бројних заинтересованих који су тражили продужење, како би могли да обезбеде средства за депозит. Првобитних 15 дана било је прекратко за потенцијалне купце из других држава због компликованих процедура у вези са трансфером новца из иностранства – казао је помоћник шефа кабинета градоначелника за инвестиције Драгутин Ненезић, преноси Беоинфо.

Можда потенцијални купци сада имају рачуницу да се домогну тих зграда по четвороструко нижој цени, а један од првих проблема са којим ће морати да се суоче јесте недостатак паркинга. Објекат од 8.300 квадратних метара нема подземне гараже, већ само пет паркинг места.

То ограничење вероватно је навело Министарство правде које је као корисник зграде 2009. године започело обнову да се здања одрекне и врати га у посед републике.

У току реконструкције демонтиране су инсталације, преградни зидови, а када је на ред дошла оронула фасада посао је привремено стопиран због тога што је требало уклонити азбест који се појавио у парапету, делу зида између пода и прозора.

Да конструкција садржи азбестни цемент није се знало док га обнова није разголитила. Тај материјал није био заведен у пројектној документацији јер када је пре пола века објекат грађен употреба азбеста није се противила прописима нити се знало да је он опасан за здравље.

Његово коришћење у грађевинарству забрањено је осамдесетих година прошлог века. Према процени Министарства правде, демонтирање старе и постављање нове фасаде коштало би 100 милиона динара.

Била је планирана и адаптација ентеријера, а у обновљени објекат требало је да се уселе судови и Агенција за борбу против корупције.

Министарство је после уклањања старе фасаде одустало од сређивања зграде зато што није имало новца, а искрсли су и нови проблеми који су довели у питање исплативост посла.

Утврђено је да конструкција објекта не задовољава сеизмичке прописе, а два последња спрата су надограђена и због оштећења не могу безбедно да се користе. Ољуштено здање потом је 2012. године прешло у власништво града и процењено је да вреди око пет милиона евра.

Тадашња власт одустала је од реконструкције, али објекат није оглашавала на продају. То је учињено први пут 2014. године.