​Помажу школу у Кенији

Захваљујући Милици Радовић (28) и помоћи педесетак компанија из Србије, ђаци једне сиромашне школа у Кенији, добили су воду за пиће, храну за наредних шест месеци, униформе, књиге, свеске и прибор, чак и додатни материјал за професорку.

Пре неколико месеци, Милица је преко свог блога позвала људе добре воље да јој помогну да обнови школу у којој је волонтирала, у селу на тромеђи Кеније, Танзаније и Уганде.

– На мом двомесечном путовању по Кенији, у селу на острву Русинга, наишла сам на 15 девојчица и дечака у школи на пољани. Имала сам две опције – да будем поред њих неколико дана, окачим слике на Инстаграм и одем даље или да останем и искористим блог да бих прикупила новац и помогла овој дечици којој је помоћ била преко потребна – прича Милица и објашњава да се у Кенији државне школе плаћају и да свака породица не може да приушти образовање својој деци.

Школа је имала око 60 ђака али се због немаштине и лоших услова свела на 12. Тренутно у школи ради једна професорка која је такође волонтерка и пређе сваки дан и 10 км да би дошла до својих ђака. Поред  чињенице што ради бесплатно и пешачи толико сваки дан, каже Милица, она иде на посао насмејана и спремна да овој деци помогне.

– Школа је сачињена од зидова на пољани, под је земљани. Има пет клупа и постере на зидовима које је професорка правила тако што је везла на џаку. Оно што је највредније у тој школи су та препаметна деца. Сви умеју да читају, пишу, сабирају и одузимају, чак и деца од четири године. Невероватно је шта постижу у овим условима. Већина деце сваки дан иде у истој одећи у школу. Свако од њих је обучен пристојно – у кошуљице, хаљинице и оделца. Школу доживљавају као спас из беде. Учим их математику, писање, причам им приче кроз које уче ствари о животу, играм се са њима и трчим – написала је ова волонтерка на свом блогу.

Она је испричала и како им је један дан купила банане и рекла да ће свако ко реши тест из математике добити по једну. Сви су уредно одрадили посао, узели банану и сели за сто. Нико од деце није ни помислио да начне банану док им професорка није дозволила. А неки од њих данима нису јели.

Људи добре воље одмах су реаговали на позив волонтерке из Србије – одазвало се око 50 компанија и појединаца, а највећу донацију је обезбедио Ротари Е-клуб. Уведен је систем за пијаћу воду, обезбеђена храна за ученике за наредних шест месеци, сашивене су униформе, купљене књиге, свеске и прибор за ђаке, као и додатни материјали за професорку за наредних годину дана. Купљена су и два душека на којима ће да спавају будући волонтери.

– Моја земља је свет, а моја религија је да будем човек. Мој циљ је да инспиришем и помажем. Волим да путујем, кувам, али највише уживам упознавајући људе из разноликих култура. Сматрам и да смо сачињени од делова људи које срећемо у животу – каже Милица Радовић, иначе родом из Београда. Пропутовала је више земаља него што многи од нас могу да наброје, слушала је будистичке монахе како се моле на Шри Ланци, уживала у доброј клопи у Малезији, на Тајланду је научила да вози трактор у пиринчаном пољу. Сада јој је у плану Латинска Америка.

Пријатељи и људи које је сусретала дуго су јој говорили да треба да почне да пише блог, али се одлучила тек крајем прошле године. Од тада до данас је успела да прикупи око 3500 пратилаца на свом блогу themilica.com, на којем редовно пише о новим авантурама, али и помаже људима који сами желе да проживе своју пустоловину. Каже да од блога нема ни динара, не постоји због новца – већ да би Србима показала како је свет прелепо место, а људи суштински – добри. У то су се, сасвим сигурно, уверили и ђаци из једне школе у Кенији.