Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Избори у ДС-у по узору на америчке

Ако нико од четворице кандидата за председника странке – Бојан Пајтић, Драган Шутановац, Србољуб Антић и Зоран Лутовац – не победи у првом изборном кругу 24. септембра, одлука о томе ко ће бити лидер демократа биће донета две недеље касније, у директном сучељавању двојице најбоље пласираних
Избори у ДС-у по узору на америчке
Бојан Пајтић (Фото Дарко Ћирков), Драган Шутановац (Фото Зоран Анастасијевић), Србољуб Антић (Фото Фонет), Зоран Лутовац (Фото Танјуг)

Мање од три недеље остало је до унутарпартијских избора у Демократској странци. Иако ће страначка изборна комисија данас озваничити листу кандидата за председника и пет потпредседничких места ДС-а, четворица такмаца увелико походе општинске одборе у трци за гласовима чланства пред којима ће у овој кампањи бити две новине.

Осим директног гласања око 20.000 чланова који су се регистровали и намирили чланарине, иновацију за целокупну српску политичку сцену представљаће и јавне унутарстраначке дебате по принципу председничких избора у САД, на којима ће Бојан Пајтић, Драган Шутановац, Србољуб Антић и Зоран Лутовац укрстити ставове.

Ако нико од њих не победи у првом изборном кругу, заказаном за 24. септембар (кандидат мора да освоји 50 одсто плус један глас), коначна одлука о томе ко ће предводити ДС биће донета две недеље касније, у директном сучељавању двојице најбоље пласираних кандидата.

Ако се актуелни председник партије Бојан Пајтић пита, гласање ће бити окончано 24. септембра, и то његовом победом. У интервјуу за Н1 он је поновио да очекује да већ у првом кругу остави иза себе тројицу противкандидата које ће, најављује, потом кооптирати у Председништво ДС-а.

„Да има бољих кандидата сигурно бих се повукао”, закључио је Пајтић.

Судећи пак по изјавама које су за РТС недавно дали Антић, Лутовац и Шутановац, нико од њих неће напустити ДС ако изгубе трку с актуелним председником. Тако је Србољуб Антић за РТС најавио да ће остати у ДС-у „шта год да се деси”, додајући да би волео да јњ странка „борбенија и ефикаснија, као ДС из деведесетих”. На сличан начин резонује и Зоран Лутовац, који каже да се залаже за промене у партији у „кадровском, организационом и сваком другом смислу”, док Драган Шутановац сматра да после лоших изборних резултата сви желе да виде промене на страначком врху.

Ова двојица кандидата, иначе, направили су и своје сајтове на којима су обзнанили ко их од кандидата за потпредседника ДС-а подржава. У Шутановчевом тиму су тако Бранислав Лечић, Тамара Трипић, Јован Марковић, Игор Салак и Нада Колунџија. Мимо њих, подржао га је и Владимир Павићевић, који је недавно иступио из Нове странке и за којег Шутановац не крије да би га такође радо видео на месту генералног секретара странке.

Уз Лутовца су пак Драгослав Шумарац и Богдан Татић, а од припадника странке који нису у трци за функције, подржали су га Горан Јешић, али и некадашњи дипломата Иван Вујачић, за којег је управо Јешић говорио да би га радо видео на месту лидера ДС-а. Судећи по фотографијама доступним на друштвеним мрежама, Пајтића подржавају Гордана Чомић, Наташа Вучковић, Нађа Хигл и Милош Ђајић, док је Драган Домазет уз Антића.

Пре него што 24. септембра изађу на 150 бирачких места широм Србије, гласачи али и шира јавност моћи ће да присуствују дебатама кандидата. За сада су заказане две – у Нишу 15. септембра и завршна, београдска, 21. септембра – а планирано је и њихово одржавање у Новом Саду и Крагујевцу. Бранимир Кузмановић, председник Организационог одбора за изборе у ДС-у, јуче је појаснио да ће канидидати на почетку сваке дебате имати неколико минута да дају изјаве, затим ће одговарати на питања, а имаће и могућност реплике. Све то биће преношено путем интернета, уз омогућено присуство медија.

Ако ником од њих ни то не донесе победу у првом кругу, коју ће извојевати у случају да освоје педесет одсто гласова изашлих гласача плус један глас, онда ће двојица кандидата с највише освојених гласова отићи у други круг.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.