Обезглављени порезници

Веровали или не, али фотеља првог човека Пореске управе Србије празна је већ годину дана. Последњи директор на овом месту био је Владимир Илић из Г 17 плус, који је септембра прошле године, уочи изласка своје странке из тадашње владе, напустио ово место поставши помоћник министра финансија. Од тада до данас главни канал преко ког се пуни државна каса, а то препознају и утајивачи пореза, перачи пара, власници фантомских фирми - Републичка пореска управа је обезглављена.
Остаје нејасно како је то могуће. Зашто једна темељна финансијска институција толико дуго нема свог старешину или је, можда, код нас неким чудом тај посао, а тиме и функција првог човека, толико софистициран да нам и не треба директор. Плати порез и - умри. Све остало је пролазно.

Без све шале, намеће се питање, да ли је ова фотеља толико врућа да у њу нико не жели да седне. Или, да ли је могуће да Демократска странка, којој је припало место министра финансија, а под чијом су ингеренцијом и порезници, нема човека по мери струке и своје партијске политике.

Да се на том пољу, ипак, нешто дешавало сведочи чињеница да је након одласка Илића са функције директора у међувремену расписиван конкурс и да је готово изабран адекватан кандидат, али... Човек из те струке, кажу у добро обавештеним круговима, прошао је све тестове, али не и политичку подобност. Неко је "провалио" да је симпатизер једне од коалиционих странака садашње владе. Влада може тако да функционише, али то истовремено не значи да је могућа и кадровска сарадња за место првог човека Пореске управе. Како тада, тако данас.

Влада ових дана обележава првих 100 дана рада. Питање је само да ли ће и ко (не)избор шефа порезника књижити као плус или минус свега што је учињено.

Целу ствар додатно компликује и чињеница да порезници немају ни вршиоца дужности директора, већ само заменика - координатора чија су овлашћења далеко испод оних која по закону припадају "глави куће".

Ко је, дакле, заказао?

Иако су ресори страначки издељени, може ли надлежном министру, али и самом премијеру, бити сасвим свеједно што Пореска управа нема кормилара? Или, ипак, једном може. Премијер је, чини се, своје рекао тиме што је то место уступио коалиционом партнеру.

У Пореској управи само слежу раменима. По томе се ништа није променило ни из времена када су имали газду. Тамо је ћутање и закон и злато.

За то време полиција хапси Славка Павловића, самосталног извршиоца у Сектору за контролу Пореске управе, једног од учесника пројекта пореза на додату вредност, због, како је објашњено, злоупотребе службеног положаја. Дотле великом броју грађана још не стиже овогодишње пореско решење за имовину. Нико не тврди да би са директором тај посао ишао много брже, али би се бар знало ко је одговоран што пореска служба не ради свој посао како ваља и треба. Не само у корист државе, у чијој је надлежности, већ пре свега грађана, који је, и такву каква јесте, добро плаћају. Макар им плате биле замрзнуте, а без шефа нема ко да их одмрзне.