Лепота је поклон

Венеција, Лидо – Емир Кустурица је као сликар и све долази из његове имагинације. Уз то, он је велики перфекциониста. Он је толико тога дао филмском свету да сам била спремна да га следим. Ово је јуче после изванредно примљене и овацијама испраћене светске премијере филма „На Млијечном путу” у палати Гранде на Лиду и после свечане вечере у Палати Граси у Венецији, којима је присуствовао и председник РС Милорад Додик, у разговору за „Политику” изјавила Моника Белучи.

Велика филмска звезда и прелепа жена глумачка је партнерка Емиру Кустурици у турбулентном и дирљивом филму који публику на Лиду није оставио равнодушном. Али и партнерка Слободи Мићаловић, за коју каже: „Оно што ми се допада код Слободе Мићаловић јесте то што је с невероватном глумачком снагом кроз свој лик показала свe лудило овог света. Слободина Милена је експлозивна младост, енергија младости, а моја Млада искуство и зрелост, животна мирноћа и дивно је видети та два лика заједно.” Презадовољна је првим реакцијама на филм, опуштена и мирна током јутра тог последњег дана 73. Венецијанског фестивала, када се сазнаје и ко је овогодишњи добитник „Златног лава”.

И у физичком смислу у овом сте филму урадили све што нисте никад пре, веома сте дубоко у све увучени и то мора да је било тешко?

Није било тешко јер сам дубоко веровала у овај пројекат који је од мене захтевао креативан рад с Емиром Кустурицом. Да, урадила сам све што нисам до сада јер је он написао за мене тако леп филмски лик. Лик веома јаке, женствене, моћне и зреле жене у акцији, тако да је то за мене заиста био поклон. Ми смо снимали балкански рат у земљи пуној лепота, али и пуној патњи. Међутим, ниједног тренутка нисмо овом пројекту приступали с политичке тачке гледишта, већ искључиво с уметничке.

Кустурица филм „На Млијечном путу” сматра и неком врстом ратне бајке?

Да, али је рат само окружење за љубавну причу. Ако у филму и има насиља, оно је предочено на поетичан и снолик начин, у сноликом свету у којем се догађа љубавна прича између двоје људи који више нису млади. Иако су обоје прошли кроз велике тешкоће у животу и немају више шта да изгубе, ипак се међу њима нешто магично догађа. Љубав и сензуалност су ствар енергије, а не година старости. Зато мислим да је ово веома лепа порука коју је Емир Кустурица дао после осам година колико није снимао дугометражне игране филмове. Вратио се филмом који даје наду животу и животној енергији, иако долази из земље која је истовремено и прелепа и тужна.

Лепота доноси само проблеме јер често у другима изазива оно најгоре?

То изговарам у филму, али не кажем то ја, већ лик који је Кустурица написао.

А шта ви кажете?

Лепота је поклон, као и све друго у животу, али под тим не подразумевам лепоту тела или лица, већ чињеницу да нам је свима лепота потребна да бисмо преживели тешкоће живота. А живот често може да буде веома тежак.

Изјавили сте јуче на конференцији да је Кустуричин таленат такође једна врста поклона за вас?

Да, и ја сам захвална на могућности што сам могла да уживам и дивим се његовом таленту и да учествујем у сложеном и веома креативном процесу. Све је то био велики изазов и тако ретка прилика.

Прилика за рад с толико животиња око себе и полуделим сатом?

Цео овај филм је велика метафора. Животиње су као људи, а полудели сат је лудо време. Све је у овом филму стварно и све с Емиром се догађа стварно, те су и све животиње праве. Људи се често понашају попут животиња које немају свест и душу. За људе се често каже да се понашају као животиње. У овом филму животиње су у синергији с природом, а не људска бића.

Да ли бисте овакву врсту изазова поновили када бисте знали да би се филм снимао неколико година?

То је изазов кроз који је тешко поново проћи. Нарочито за Кустурицу, јер је он у овом филму морао да води бригу и о глуми и о режији и о продукцији и о свима нама. Чак и о времену, јер је све снимано у екстеријерима и толико пута прекидано зато што нам је било неопходно добро време. Снимали смо с прекидима готово четири године, последње сцене у марту ове године, а ја сам у међувремену снимала и друге филмове и враћала се. Сигурна сам да ми се нешто слично никад више неће поновити.

Да ли сте сада, после улоге Младе, спремни да мењате начин на који ћете бирати улоге у будућности?

Као глумици потребно ми је да имам утисак да сам жива. То ми се и догодило с улогом у филму „На Млијечном путу”. Била сам стално жива. Понекад изгубљена, понекад под стресом, понекад уплашена, некад и исцрпљена, али увек жива и ниједног тренутка ми није било досадно. Толико се ствари догађало, а ја сам веома интуитивна и знала сам да је то нешто што волим. Снимање с њим је стална авантура. Тако нешто ми је било потребно.

Важно је да није досадно, да ли је и то разлог што сте у досадашњој каријери бирали и неке „луде” пројекте?

Можда је заиста тако. Кроз свој рад научила сам много о људској природи. Можда сам учествовала у контроверзним, чудним пројектима зато што су ми потребни глумачки изазови у којима могу да искажем оно што знам о људима.

За то често нису потребне речи?

Тачно. Некада тело, лице, очи и кретње говоре више о филмским ликовима и ситуацијама кроз које пролазе него милион речи. У томе и јесте чаролија глуме.

Ту ћемо чаролију видети ускоро и у америчкој телевизијској серији коју сте недавно снимили?

И то је за мене било интересантно, јер заправо и немам велика телевизијска искуства. Другачије је. Никада пре нисам радила с три редитеља истовремено као сада у том серијалу „Моцарт у џунгли”. Уживала сам и у раду с Гаелом Гарсијом Берналом, који такође игра. Оно што за сада могу да кажем јесте да у серији играм оперску певачицу.