Уторак, 16.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Чувају култ ктиторке

Монахиње манастира Градац, већина њих с факултетском дипломом, посвећене су вери и уметности
Чувају култ ктиторке
Манастир Градац, задужбина Јелене Анжујске (Фото: М. Дугалић)

Манастир Градац – Реткост је у нашим манастирима да ненајављен гост наиђе на такву љубазност, спремност на разговор, објашњења па и уљудну пошалицу као у манастиру Градац. Игуманија, сестра Нина и сада малобројно сестринство и на тај начин, отвореношћу према посетиоцима и тамошњим житељима чувају дух ктиторке ове светиње српске краљице Јелене Анжујске, жене краља Уроша а мајке потоњих краљева Драгутина и Милутина. На тај начин се и чува легенда, која овде вековима кружи, да је краљица Јелена, иако католикиња, била омиљена у народу, преносе се и приче о њеном просветитељском раду међу тадашњим становништвом, посебно сиромашним девојкама које је подучавала везу, кувању, писмености...

О традиционалној отворености ове светиње према спољњем свету потврђује нам и игуманија Нина. И прилог томе и податак да се, рецимо, из овог манастира, на Ускрс хиљаду офарбаних јаја подели народу. Недељом је добра посета литургији, а још више би туриста навраћало да светиња, главна црква посвећена Благовештењу Пресвете Богородице, није помало у сенци оближњих манастира Студенице, Ђурђевих Ступова... Посетиоце би, кажу монахиње, више привлачило и да се учесталије пише и говори о архитектонским вредностима градачке цркве, грађене у стилу рашке школе, али са приметним утицајем романике и готике тако да, како неко рече, „имате утисак да сте негде другде, а не под планином Голијом”.

Заштита и истражни послови
У манастиру Градац су у току радови на заштити од подземних и атмосферских вода, на деоници од главне капије до конака, које надзире Републички завод за заштиту споменика културе, а упоредо се обављају и археолошка истраживања. Како нам је објаснила Емилија Пејовић, археолог, до сада су наишли на грађу из периода друге фазе изградње цркве.

Женски је ово манастир, сестринство је доскора бројало 15 монахиња али, како и игуманија Нина, укратко, објасни, „пчеле се роје и разроје” па их је сада седам. Као и раније, има их и после тог „разројавања” са факултетском дипломом, па је ово био и остао један од манастира са најобразованијим сестринством, али оне то ретко истичу. Сматрале су то сасвим нормалним и када је овде било више монахиња са дипломом београдске Академије ликовних уметности, па филолога, професора, учитељица...

Образоване монахиње у манастиру самују и тихују, али су посвећене и раду. Тако су и после смањења бројности сестринства, очувале иконописачку школу, коју је основала бивша игуманија Јефимија, магистар сликарства, и наставиле да се баве и фреско сликарством, па су и данас ангажоване на осликавању манастира, чак и у далекој Аустралији.

 

 

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.