Болест и казна

Министар здравља Златибор Лончар пожалио се на недавном скупу „Нордијске иновације у бизнису” да се грађани не одазивају на прегледе за рано откривање болести.

Присутан на том скупу, премијер Вучић је признао да лично не воли да иде код лекара и питао у чему је проблем ако неко неће да иде код доктора. Лончар му је стрпљиво објаснио да се због таквог размишљања болест не дијагностикује на време и да је то скупље за државу.

„Решите то”, поручио је премијер, додајући: „Зашто да будали као ја плаћате више зато што неће да иде код доктора.”

То је изазвало смех код учесника панела – пренели су медији.

Гнев уместо смеха изазвала је међутим најава да се новим законом о здравственом осигурању предлаже и казна за оне грађане који се убудуће не буду укључили у националне програме за рано откривање рака дојке, дебелог црева и грлића материце, о чему је „Политика” писала пре два дана.

Оваква мера уводи се због слабог одзива жена да обаве мамографски или гинеколошки преглед у свом дому здравља.

Откуд држави, у којој огромни број грађана здравство доживљава као неорганизовано и корумпирано, право да болесним људима прети казнама – питају многи. И то не тамо неким симболичним новчаним казнама, него претњом да ако се од рака разболи своје лечење плаћа из свог џепа – ако се није одазвао на позив из дома здравља.

Када им се овим несумњиво корисним прегледима открију неке промене на дојци, дебелом цреву или грлићу материце, многи грађани примећују да тада заправо улазе у агонију у којој ће бити препуштени сами себи: сналажењу да се тумор оперише, зрачи, лечи хемиотерапијом...

Истина је да за преглед по позиву на скрининг није потребно имати оверену здравствену књижицу, али је она неопходна за све касније контроле, лечења, добијање лекова на рецепт, боловања...

Узалуд су уверавања лекара да је сваком грађанину остављено довољно времена да се одазове: имају право да три пута не дођу и донесу оправдање, али после тога – нема опраштања. На овај начин би се спасли многи животи, али и смањили трошкови које државно здравство има при лечењу одмаклог карцинома.

Термин „скрининг у српском језику, нажалост, нема одговарајућу реч, јер се овде не ради ни о превентивним, ни о систематским прегледима, нити само о снимању. Најближа реч је „пресејавање”: активна потрага за раком међу становништвом које се сматра здравим.

Сличан принцип коришћен је за искорењивање туберкулозе, али флуорографисање плућа памте само старије генерације. Дакле, на ове прегледе је планирано да се позивају сви грађани одређене животне доби, који немају никакве симптоме болести, да би се после рака плућа на време откриле три најчешће врсте карцинома у Србији. Зашто?

Зато што у Србији од рака дојке годишње умре 1.600 жена, а од рака грлића материце 400.