Bolest i kazna

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar požalio se na nedavnom skupu „Nordijske inovacije u biznisu” da se građani ne odazivaju na preglede za rano otkrivanje bolesti.

Prisutan na tom skupu, premijer Vučić je priznao da lično ne voli da ide kod lekara i pitao u čemu je problem ako neko neće da ide kod doktora. Lončar mu je strpljivo objasnio da se zbog takvog razmišljanja bolest ne dijagnostikuje na vreme i da je to skuplje za državu.

„Rešite to”, poručio je premijer, dodajući: „Zašto da budali kao ja plaćate više zato što neće da ide kod doktora.”

To je izazvalo smeh kod učesnika panela – preneli su mediji.

Gnev umesto smeha izazvala je međutim najava da se novim zakonom o zdravstvenom osiguranju predlaže i kazna za one građane koji se ubuduće ne budu uključili u nacionalne programe za rano otkrivanje raka dojke, debelog creva i grlića materice, o čemu je „Politika” pisala pre dva dana.

Ovakva mera uvodi se zbog slabog odziva žena da obave mamografski ili ginekološki pregled u svom domu zdravlja.

Otkud državi, u kojoj ogromni broj građana zdravstvo doživljava kao neorganizovano i korumpirano, pravo da bolesnim ljudima preti kaznama – pitaju mnogi. I to ne tamo nekim simboličnim novčanim kaznama, nego pretnjom da ako se od raka razboli svoje lečenje plaća iz svog džepa – ako se nije odazvao na poziv iz doma zdravlja.

Kada im se ovim nesumnjivo korisnim pregledima otkriju neke promene na dojci, debelom crevu ili grliću materice, mnogi građani primećuju da tada zapravo ulaze u agoniju u kojoj će biti prepušteni sami sebi: snalaženju da se tumor operiše, zrači, leči hemioterapijom...

Istina je da za pregled po pozivu na skrining nije potrebno imati overenu zdravstvenu knjižicu, ali je ona neophodna za sve kasnije kontrole, lečenja, dobijanje lekova na recept, bolovanja...

Uzalud su uveravanja lekara da je svakom građaninu ostavljeno dovoljno vremena da se odazove: imaju pravo da tri puta ne dođu i donesu opravdanje, ali posle toga – nema opraštanja. Na ovaj način bi se spasli mnogi životi, ali i smanjili troškovi koje državno zdravstvo ima pri lečenju odmaklog karcinoma.

Termin „skrining u srpskom jeziku, nažalost, nema odgovarajuću reč, jer se ovde ne radi ni o preventivnim, ni o sistematskim pregledima, niti samo o snimanju. Najbliža reč je „presejavanje”: aktivna potraga za rakom među stanovništvom koje se smatra zdravim.

Sličan princip korišćen je za iskorenjivanje tuberkuloze, ali fluorografisanje pluća pamte samo starije generacije. Dakle, na ove preglede je planirano da se pozivaju svi građani određene životne dobi, koji nemaju nikakve simptome bolesti, da bi se posle raka pluća na vreme otkrile tri najčešće vrste karcinoma u Srbiji. Zašto?

Zato što u Srbiji od raka dojke godišnje umre 1.600 žena, a od raka grlića materice 400.