Уручене награде Задужбине Бранко Ћопић

У Салону Клуба Српске академије наука и уметности уручене су награде Задужбине Бранко Ћопић. Управни одбор Задужбине, у саставу: академик Светозар Кољевић (председник), академик Милосав Тешић (потпредседник), академик Матија Бећковић, академик Душан Ковачевић и академик Нада Милошевић Ђорђевић размотрио је више значајних књижевних остварења објављених у 2015. години.

Одбор је одлучио да се Задужбинина награда за прозу додели Дејану Тиаго Станковићу за роман „Есторил” (у издању „Геопоетике” из Београда), а да се Задужбинина награда за најбоље песничко остварење додели Мићу Цвијетићу за збирку песама „Свет и кућа” (у издању Српске књижевне задруге из Београда).

У роману „Есторил”, утемељеном у имагинативној пројекцији детаљних истраживања, каже се у образложењу, Дејан Тиаго Станковић обрађује сусрете изузетно различитих људи из разних крајева света у веома специфичном и политички неутралном португалском контексту у време Другог светског рата. Ти сусрети збивају се у хотелу „Есторил”, који је био стециште многих страних дошљака и шпијунско гнездо многих обавештајних служби.

У збирци песама „Свет и кућа” Мићо Цвијетић призива ране деведесете године 20. века, кад се „земља у крви распадала”, као и понешто од оног у том расулу што је песник изгубио – од свог „библиотечког врта” до последње цигарете и сна о повратку. Док се растаје са градом у пламену у коме нестају његов дом и „једна бесудна земља”, песнику остаје само да „премерава дно тамних чаша” и лута од „мишје рупе” до „сигурне куће” на „благословеној периферији”.

У својој беседи Матија Бећковић је подсетио на дело академика Светозара Кољевића. Награда је требало да буде уручена 16. јуна, али је свечаност одложена због изненадне смрти академика Кољевића. Његово слово о роману Дејана Тиага Станковића, написано непосредно пре смрти, прочитала је академик Нада Милошевић Ђорђевић.

У роману „Есторил”, записао је Кољевић, добили смо нову варијанту обраде „интернационалне теме”. Књига има наглашена обележја историјског романа. То је роман у коме је реч о португалским староседеоцима у сусретима с избеглицама, емигрантима и људима којима је Португалија само успутна станица у бекству у неку другу земљу.

За разлику од криминалистичких романа у којима, по правилу, постоји заплет и расплет у којем све на крају постаје јасно, у роману „Есторил” све остаје до краја под знацима којекаквих упитника, често уроњених у игре хумористичког или ироничног подтекста.

Уз жаљење што није имао прилику да упозна Светозара Кољевића, и уз напомену да му је ово прво јавно признање, Дејан Тиаго Станковић је рекао да је Бранко Ћопић његов омиљени приповедач из детињства, да је из његових књига научио да чита и да је његовим причама веровао.

Збирка песама Мића Цвијетића „Свет и кућа”, коју чини седам циклуса, истакао је академик Милосав Тешић, плод је естетски прочишћеног песничког искуства: ништа у њој није исхитрено речено, а оно што је речено, то је стварно доживљено и остало да се с муком и даље преживљава.

Трагични садржаји ових Цвијетићевих песама, опевани зрелим песничким исказом, лишени су било какве патетике или жеље да икога гану: они певају сами од себе и за себе, саопштавајући се мирно и помирено, често у складној нарацији, која тече без неравнина.

Награда га је обрадовала, рекао је Мићо Цвијетић, из најмање два разлога: прво што је у њу, као препознатљив амблем, уграђено име Бранка Ћопића, великана српске књижевности и језика, а друго што су одлуку о признању донела високоцењена имена наше научне и књижевне мисли које, понаособ, ничим није задужио, а неке чак и не познаје лично.

Ово је изговорио јер зна да се многа признања, па и књижевна, често своде на враћање дугова, што годинама прати, и изблиза, и из далека.