Веће новчане казне уместо затварања локала

Угоститељи, власници трговачких радњи, чланови Удружења послодаваца Србије, затражили су јуче на састанку с представницима Пореске управе Србије, да им више не затварају објектe, већ да, уколико има пропуста у раду, плаћају веће новчане казне.

У том случају, неће на тако великом губитку бити ни послодавци, ни буџет Србије. Јер, свако затварања објеката значи мањи прилив пара у државну касу.

Георги Генов, директор Удружења хотелијера у Србији, замерио је порезници што по правилу контролишу послодавце који раде легално, али не и оне који раде на црно.

– Ти који не плаћају ПДВ, нису пријављени да постоje. Немају ПИБ, не запошљавају раднике и боље пролазе од нас који радимо легално, јер за њих инспектори не знају да постоје. Зато је он упитао порезнике колико су од почетка године обишли објеката који раде на црно. Колико је њих регистровало бизнис.

Највише примедби на рад пореских инспектора имали су јуче послодавци из Ниша, где од 550 угоститеља 142 ради легално и баш су они редовно на мети пореских инспектора.

Ненад Кртолица, помоћник директора Пореске управе Србије за контролу, објаснио је да порезници од 2013. године воде евиденцију објеката који раде на црно и да ће на сваку пријаву да неко нелегално ради инспектори изаћи на терен, па је позвао Нишлије да пријављују своје комшије.

– Ја сам први против затварања објеката и ако послодавци не желе да им се објекти затварају морају да се обрате Министарству финансија које доноси законе, каже Кртолица.

Уместо одговора колико послодаваца ради на црно, порезници су објаснили да имају 180.000 регистрованих фискалних каса.

На констатацију да порезници затварају објекте због бакшиша од 200 или 300 динара, Кртолица каже, да порезник који региструје вишак, или мањак у каси, мора да реагује, јер је свака њихова акција борба против сиве економије. Сваки послодавац који сматра да је оштећен има право жалбе.

На притужбе послодаваца да се објекти затварају по ПИБ-у, а не по томе како ко ради, Мирјана Васиљевић, из Пореске управе, каже, да то није тачно, јер порезници поступају искључиво по пријави.

– Контролишу се објекти за које постоји пријава да не издају фискалне рачуне, имају непријављене раднике, или они који имају вишак, или мањак робе на лагеру него што је то у књигама, па се с правом поставља питање порекла робе, каже Васиљевићева.

Стева Родић, члан Уније послодаваца Србије, каже да уколико порезник затвори објекат на 60 дана да је то крај за послодавца, јер он 61. дана неће имати коме да продаје робу.

– Сваки приватник који легално ради мора поред редовних пореза да плати и 46 разних такси које локалне самоуправе траже, што је огроман намет на власнике. Кажњавање угоститеља због бакшиша је противзаконито јер је још у време Млађана Динкића донета одлука да је легитимно право да се пет одсто од укупног промета рачуна као бакшиш – каже он.

У међувремену нико такву одлуку није укинуо, а објекти се затварају због истог тог бакшиша, објаснио је он.