На реду и Срби протерани из Книнске крајине

Сарајево – Прошломесечна одлука Парламента БиХ да продужи мандат Комисији за ревизију одлука о натурализацији страних држављана у БиХ за још годину и шпекулације да је то урађено, искључиво, из разлога како би могле бити проверене и све одлуке на основу којих су држављанство БиХ добили Срби који су избегли, односно протерани из Хрватске скренула је пажњу јавности и изазвала различите коментаре. Из Републике Српске стижу негативне реакције које прати и порука да је „немогуће у исти кош трпати људе који су пушком протерани са свог огњишта и оне који су, да ли добровољно, или на нечији позив, дошли из афроазијских земаља и којима је држављанство БиХ дато по основу учешћа у рату”. Представник „Веритаса” у РС Јанко Велимировић у разговору за „Политику” каже да је „ истински забринуто тридесетак хиљада људи, јер су свесни да би, у случају да им буде одузето потпуно законски стечено држављанство, дошли у позицију да нису ни тамо, ни овамо”.

Председник Комисије за ревизију одлука Вјекослав Вуковић нам је потврдио да ревизији подлежу и Срби са статусом бивших грађана Хрватске и да је изненађен реакцијама до којих је дошло због ове чињенице. „Ревизија не значи и одузимање држављанства. То је процес у којем не постоје Срби из Книнске крајине, као ни Санџаклије и особе афроазијског порекла, него и, искључиво, грађани који су БХ држављанство стекли натурализацијом”, наглашава он и констатује да „грађани са простора бивше Југославије имају стварну везу и са БиХ, јер сви ми смо имали држављанство СФРЈ”.

Међутим, Велимировић сматра да није логично да се ревизији подвргавају и људи којима држављанство није дато по основу учешћа у рату, већ су то право остварили легално и на потпуно законит начин.

„Сви Срби који су силом протерани из Хрватске, а најмасовнији прогон догодио се 1995. године, након познатих акција хрватске војске, „Олуја” и „Бљесак”, добили су држављанство по тада важећем закону Републике Српске. Када је донесен Закон о држављанству БиХ сви они су по аутоматизму постали БХ грађани. То право појединци су накнадно остваривали у Министарству цивилних послова БиХ где им је статус БХ. грађана додељиван по основу боравка – објашњава Велимировић и тврди да би одузимање држављанства протераним Србима било равно дискриминацији, „тим пре што су хрватско држављанство добили сви Хрвати који живе у БиХ и то није спорно”. Додаје и то да сви Срби који су, након прогона, остали да живе у РС поседују и ЦИПС-ова документа, личну карту и пасош „која нису могли добити да се не налазе на списку БХ држављана”.

Комисију за ревизију одлука о натурализацији страних држављана у БиХ именовао је Савет министара БиХ у фебруару 2006. године. Она је до краја прошле године извршила ревизију 1.255 одлука, од укупно 4.259 колико их је изузела од надлежних органа, и донела је више од 600 решења о одузимању држављанства. Међу онима за које је утврђено да су на незаконит начин постали БХ држављани највише је особа афроазијског порекла који су у БиХ дошли у време ратних сукоба и били су припадници Армије БиХ.

Председник Комисије напомиње да је, према досадашњим сазнањима, у ратном периоду БХ држављанство добило више од 18.500 грађана, те да се „ревизија односи на све особе које су стекле држављанство натурализацијом, а које претходно нису имале јединствен матични број у периоду након 6. априла 1992. године, а пре 1. јануара 2006. године, као и на особе које су стекле држављанство натурализацијом и којима је на подручју БиХ додељен нови матични број држављана БиХ у периоду након 6. априла 1992. године, а пре 1. јануара 2006. Истовремено Вуковић каже да је, поред раније изузетих 4.259 одлука, пред Комисијом и нових око 12.000 одлука о додели држављанства.

Досадашњом провером „наилазили смо на све и свашта, каже он. А да су се решења за добијање БХ држављанства давала „од чибука” то потврђује и његова тврдња да је „1995. године издато решење о држављанству детету које је рођено две године касније, односно у децембру 1997. године”, те „случајеви да су решења издавана чак и у недељу”.

 „У кршењу закона „предњаче дипломатско-конзуларна представништва БиХ у свету у којима су држављанство БиХ добијали чак и они који никада нису посетили БиХ, а камоли да су живели у овој земљи”. „Због таквих и сличних, јер било је примера да су код проблематичне особе, која је ухапшена у некој страној земљи, пронађени документи издати у БиХ, ревизија нам је преко потребна – закључује Вуковић.