У тренду су "клупске" и "викендашке" дроге

Данас млади све више користе психоактивне супстанце, a најпопуларније су синтетичке дроге. У тренду су „викендашке” и „клупске” дроге, а млади у свет наркоманије улазе најчешће дружећи се са онима који су већ пробали дрогу. Борбу против наркоманије држава води на два нивоа. Први је смањење понуде, где се тежи да се што већа количина дроге склони са улица, као и хапшење дилера. Када не буду имали могућност да купе дрогу, зависници ће се обратити за помоћ. Други начин борбе је смањење потражње, а то је уствари превенција. Младима који још нису дошли у контакт са психоактивним супстанцама треба омогућити да размишљају на прави начин – да никада не пробају дрогу и да не пожеле такво искуство, каже у интервјуу за „Политику” Ламбе Ђорејлијевски, шеф Одсека за превенцију наркоманије у Полицијској управи за град Београд.

Колико дроге има у београдским школама? Како дилери врбују ученике да уђу у свет наркотика?

Дилери у школама најчешће покушавају да нађу „муштерије” тако што им се приближе преко неких ученика са којима почињу да се друже. Најчешће бирају „звезде” одељења и школе, праве пријатељства са најпопуларнијом децом. Врло често су присутни уколико сазнају да неки ученик прави журку, забаву – и они су ту. Млади прво пробају дрогу, а касније почињу и да је користе. Једни другима преносе своја искуства кроз разговоре и дружење. Али дефинитивно није тачна прича да се највише дроге дилује око школа. Ноћни клубови, сплавови, дискотеке, концерти, навијачке трибине су места где има пуно младих и где дилери покушавају да праве свој утицај.

Више од две деценије се бавите овим послом. Шта конкретно радите на превенцији наркоманије у Београду?

Већ десет година спроводимо акцију под слоганом „Дрога је нула, живот је један”. Ученицима четвртог и седмог разреда основних школа причамо о штетности дрога. Упозоравамо их на оно што може да их сачека у одрастању, уколико уђу у проблем са психоактивним супстанцама. Осим савета како да избегну замке дилера, користимо и такозвану „шок терапију”. Показујемо ученицима исповест бившег корисника хероина. Он у филму прича о својим здравственим и социолошким проблемима (како је изгубио пријатеље и како га је породица извукла из тог великог проблема). Такође, едукујемо родитеље, наставнике и професоре. Њима не причамо само о штетности већ им показујемо како изгледају различите врсте дрога у случају да нађу нешто код свог детета. Да у случају проналаска измрвљене марихуане не „прогутају” причу да је то оригано или неки други зачин. Родитељима дајемо информације и о начину коришћења и ценама наркотика.

Постојбина хероина је Блиски и Далеки исток. То је најгора дрога која односи највише живота. Кроз шта пролазе зависник од хероина и његова породица?

Породица хероинског зависника је нефункционална. Долази до разарања свих односа у кући. Стална теза да родитељи последњи сазнају да им је дете наркоман није баш тачна. Они који се на прави начин баве својом децом могу то много лакше да открију. Хероин је најопаснија дрога јер прави велику штету. Осим што уђу у криминал, код огромног процента зависника долази и до преносивих болести (хепатитис це и бе и ХИВ), које настају због коришћењем туђих шприцева и игала. Срећом, данас се мање користи хероин у Београду, а зависници могу да се пријаве на такозвану метадонску терапију. Постоји и лек бупренорфин (у жаргону „буп”), који је све популарнији код лечења хероинских зависника.Често чујемо да постоје тешке и лаке дроге. Да ли је та подела тачна и како изгледа лечење наркомана?

Ни у законодавству, а ни у медицини не постоји подела на тешке и лаке дроге. Свака супстанца има свој начин деловања на организам. Депресори „спуштају”, стимуланси „дижу”, али постоје и дроге које изазивају халуцинације. Различите врсте наркотика подразумевају и другачији начин лечења зависника. Психотерапија је најбитнија у том лечењу.

Марихуана је најзаступљенија дрога у Србији. Знамо и да је наше поднебље „згодно” за њено гајење. Пошто се користи и у медицинске сврхе, често се помиње да је треба легализовати? Шта мислите о томе?

Марихуана је дрога почетница. Самим тим је јако опасна јер се са њом улази у свет наркоманије. Постоји разлика између легализације и декриминализације. Неке државе у САД су дозволиле грађанима месечну куповину одређене количине марихуане за личну употребу. Они могу да купе марихуану, али је кривично дело уколико је препродају. Али у тим земљама особа постаје пунолетна када напуни 21 годину и само тада може да је купи. Та разлика од три године у односу на наше поднебље, где се пунолетним постаје са 18 година јако је битна, јер баш тада млади најчешће долазе у контакт са дрогама и одлучују да ли ће наставити да их користе. Легализацијом марихуане постигла би се нека сврха, али са друге стране, питање је колико би то држава могла да контролише. Ако легализујеш нешто што је забрањено, то ће у већој мери почети да се шири. Али и забрана поспешује интересовање. Људе интригира да пробају све што је забрањено.