Кесаџија и диплома за сина

Ниш – Били су прошлог пролећа избори у Србији. И завршили се. Формиране су и нова државна, али и власт у свим градовима и општинама у нашој земљи. Прича коју смо забележили током предизборне кампање и пред саме изборе у једном градићу поред Ниша, верујемо, могла би да утиче на промену свести људи овог подручја и, свакако, схватања о животу и животним, посебно образовним вредностима.

У градићу у Поморављу, где се све и догодило, добро је познато да када у општинској каси за то нема новца, највећи број манифестација – дечијих фестивала, позоришних и других уметничких догађаја, али и спортских приредби и колектива, финансијски помажу успешни локални привредници и приватни предузетници. Један од њих, који се бави прерадом пластике и производњом пластичних кеса, џакова и индустријске амбалаже предњачи у донацијама и спонзорствима. Више пута, што није тајна, његова приватна фирма помагала је бројне акције мада се, што се знало, он никада није бавио политиком, нити је на било који начин био страначки и партијски ангажован…

Елем, овог пролећа, Мика Кесаџија, како га сви знају у месту где живи и ради, пред изборе свратио је до општинског руководства где је увек до сада био радо виђен гост. На свој начин, успут питајући председника општине и његовог заменика да ли им нешто треба, галантно је понудио, како је притом рекао „сваку помоћ”. Можда, посебно је нагласио, треба некога угостити и одвести на ручак или вечеру, можда треба платити путовања на страначке и предизборне скупове и додатно финансирати кампању…

Захвалили су се председник и његов заменик Мики Кесаџији на понуди, рекавши да је од њега сасвим довољно то што помаже дечије, културне и спортске манифестације када не могу да се обезбеде средства за те намене. После краћег разговора устали су да га испрате. Пред одлазак, међутим, гост је, сматрајући да ће остати непримећен, из џепа извадио коверту и оставио је на сто председника. И кренувши ка излазу пружио руку да се поздрави.

Изостало је поздрављање, јер је заменик председника општине ипак приметио шта је Мика Кесаџија урадио и зауставио га. Показао је председнику општине на сто и коверту, коју су одмах, у присуству госта отворили – у њој је било преко 200.000 динара. Настало је убеђивање. Руководиоци општине саветовали су Мику Кесаџију да уплати новац некој хуманитарној организацији или удружењу, али дародавац никако није хтео да узме коверту назад…

На крају, после краће расправе, председник општине покушао је да „пресече” мучну ситуацију – рекао је Мики Кесаџији да новац и не желе и не смеју да приме, јер тиме већ прихватају обавезу према њему. Очигледно да је гост очекивао овакву реакцију општинских руководилаца, што је довело до продужења разговора, који је, с ногу, текао овако:

– Мени, добро знате, ништа не треба. Али, ако можете и хоћете онда помозите бар моме сину. Можете да га поставите за директора овог новог погона који се завршава на периферији – рекао је Мика Кесаџија.

– То је немогуће јер твој син је трговац, нема завршену ни четворогодишњу средњу школу – одговорио је председник.

– То неће бити проблем. Могу да набавим нову диплому средње школе до краја недеље.

– Али – наставио је председник – за то место директора ипак је потребан завршен факултет.

Кратко се замислио Мика Кесаџија, а онда додао:

– Извините, нисам знао за то. У сваком случају ако имате добру вољу, онда сачекајте мало. За пет-шест месеци набавићу му ја и диплому факултета.

Председник општине и његов заменик, обојица факултетски образовани и са великим искуством у привреди и политици, само су се погледали…

Били су и прошли избори. Ових дана рекоше нам у овом градићу поред Ниша, где су на власти исти функционери као и пре избора, да су давно, још у јуну на почетку новог мандата изабрали по конкурсу машинског инжењера за директора новог производног погона.

Али и да не знају докле је Мика Кесаџија стигао у „дошколовању” свог сина.