Крим и санкције

Амбасадор Украјине у Београду Олександар Александрович хтео би да буде главни уредник српских новина, па готово свакодневно шаље своје дописе, текстове, прилоге и захтева да они буду објављени у најстаријем српском листу.

Па када у преко стотину коментара читалаца на сајту „Политике” његова аргументација о „Криму и историјској правди” буде извргнута руглу, тада би Александрович да уводи санкције.

Коме? Свима који су се дрзнули да посете „украјински Крим”, или не дај боже самопроглашени Донбас, а да о томе нису питали њега за дозволу.

Тако су се на удару украјинског Савета за безбедност и одбрану нашла шесторица држављана Србије, укључујући и народне посланике, према којима ће бити уведене „специјалне економске и друге ограничавајуће мере – санкције”.

Али, ни то није довољно – Александрович би да буде инквизитор, на чијој ломачи ће горети и српски новинари. У овом случају, моја маленкост. У нашу редакцију стигла је порука Александровича, у којој изражава наводно жаљење што „украјинска влада мора да отвори кривични поступак против новинара Бојана Билбије који је долазио на Крим упркос законодавству Украјине”.

„Демократе” из Кијева желе да ме стрпају иза решетака и баце кључ у мутни Дњепар.

Наравно, нисам адвокат и не знам чиме сам нарушио законодавство ове државе која годинама не контролише огромне делове своје територије, али ми је савршено јасно нешто друго. Кијев, преко свог амбасадора, жели застрашивањем да утиче на слободу информисања, говора и кретања. Украјинска влада и њен амбасадор заклањају се иза „европских вредности”, али морали би да знају да их гушење медијских слобода и претње новинарима удаљавају од европских цивилизацијских стандарда.

У демократским земљама новинари имају право да се крећу слободно, да путују по свету и праве репортаже и интервјуе са свима, чак и када су у питању припадници зараћених страна, диктатори, или било која друга тема од интереса за јавност. А Крим, коме је „европски Кијев” још пре две године одсекао приступ струји и води, чак и за дечје болнице и породилишта – свакако је занимљива тема за српску јавност.

Читаоци „Политике” јасно су поручили г. Александровичу шта мисле о његовим санкцијама и претњама. Не би ме изненадило да украјинска амбасада умисли да може да кажњава и српску владу зато што не приводи на саслушање грађане који иду на Крим.

И још нешто. За амбасадора Александровича, који баца прашину у очи завршавајући своје дописе паролом „Косово је Србија, Крим је Украјина”, имам само једно питање. Зашто Украјина није, попут Русије и многих других српских пријатеља, гласала против пријема Косова у Унеско?

Да јесте, можда бих се добровољно предао суду у Кијеву. Овако, г. Александровичу, мораћете лично да дођете по мене.