​Пет дипломатских резиденција – 74 милиона евра

Оглас за ангажовање посредничке агенције за продају пет дипломатско-конзуларних представништава у Бону, Берну, Токију, Њујорку, уз шестособан стан на Менхетну, који су у заједничком власништву бивших република СФРЈ, биће објављен почетком новембра у листовима „Економист” и „Фајненшел тајмс”, а рок за достављање понуда биће 30 дана. Такав поступак и термине за „Политику” најављује Вељко Одаловић, који додаје да ће државе сукцесори после тога имати 50 дана да обавесте понуђаче о својој одлуци коме поверавају овај посао.

– Након одабира посредничке агенције, она ће предузети припремне радње, огласити и прикупити понуде за поједине објекте и спровести саму продају ових пет непокретности бивше СФРЈ. Наравно, државе сукцесори, у складу са својим унутрашњим процедурама, мораће да дају сагласност и потврде коначну продају сваког конкретног објекта – истиче Одаловић за наш лист.

На питање када би све то требало да буде окончано, генерални секретар МСП-а одговара да је, имајући у виду процедуру, незахвално прогнозирати тако нешто, али да је у интересу свих сукцесора да буде завршено што пре.

– Лично сматрам да је бар део продаја могуће реализовати у првој половини следеће године – наводи Одаловић.

Државе сукцесори овом послу су, како додаје, приступиле веома озбиљно, због чега су већ анализиране прилике на локалним тржиштима некретнина и утврђена оквирна процењена збирна вредност тих пет објеката.

– Она минимално износи око 74 милиона евра, при чему ће Републици Србији припасти 39,5 процената – наглашава Одаловић.

Генерални секретар МСП-а пре неколико дана изјавио је да је Београд иницирао и регулисање статуса заједничких некретнина у Москви, Њу Делхију и Адис Абеби, а по тим питањима бивше републике СФРЈ договориле су се о заједничком наступу према државама на чијим се територијама ове непокретности налазе. Први кораци у овом поступку биће реализовани већ у наредних неколико месеци, пре наредног састанка представника бивших република СФРЈ у Београду.

– У свим варијантама, Србији по Анексу Б Споразума о питањима сукцесије (односи се на заједничка дипломатска и конзуларна представништва) припада квота и учешће од најмање 39,5 процената вредности заједничких некретнина – додаје Одаловић.

У целокупном процесу сукцесије када је реч о дипломатским објектима некадашње Југославије преостало је да се реши питање још 51 некретнине од укупно 123 колико су наследиле бивше југословенске републике. Процењена вредност 51 поседа који су још у оптицају, у Анексу Б, износи 110 милиона долара, а од тога би Србији требало да припадне 43 милиона долара, односно 39,5 процената. Поступак сукцесије започет је још пре 15 година, а још је тешко предвидети када би могао да буде окончан.

– То је изузетно сложен процес, те је врло незахвално прогнозирати тако нешто. Свима одговара да се поступак убрза, посебно имајући у виду да Република Србија има трошкове на име чувања и одржавања поменутих, још нерасподељених, непокретности. При том, у знатном броју случајева оне се ни не користе, а примери за то су бројни у Африци, Латинској Америци и Азији – каже Одаловић.

Његова очекивања су да би на наредном састанку Мешовитог комитета за сукцесију, који би према сазнањима РТС-а у Београду требало да буде одржан у априлу 2017, могле да буду донете одлуке о продаји још неких некретнина у власништву бивше СФРЈ – посебно оних за које није заинтересована ниједна држава сукцесор.

На наше питање какве су генерално намере за представништва која још нису дошла на дневни ред, генерални секретар МСП-а подсећа да Анекс Б предвиђа да се подела дипломатске и конзуларне имовине врши првенствено у натури – а не путем новчаних накнада.

– Део преосталих објеката ће сигурно бити расподељен на такав начин, односно кроз физичку поделу. При томе свака држава сукцесор аутономна је у својој одлуци да ли ће објекат који јој је додељен користити за потребе свог дипломатско-конзуларног представништва или ће га самостално продати. Таква пракса постојала је и до сада. Тек оне некретнине за које постоји интерес свих држава сукцесора или не постоји интерес ниједне од њих, биће решене тако што ћемо их заједнички продати – закључује Одаловић.

Трошкови Србије – 600.000 долара годишње

Продаја здања у Бону, Берну, Токију и Њујорку, уз стан на Менхетну, договорена је на састанцима Мешовитог комитета за сукцесију у Скопљу и Љубљани. Вељко Одаловић је пре неколико дана за РТС потврдио да је само одржавање тих непокретности Србију, чија је то обавеза, коштало 600.000 долара годишње. Зато је, по речима Одаловића, у Љубљани договорено да се после продаје пет некретнина, Србији најпре исплати 2,9 милиона долара, које је уложила чувајући резиденцију у Њујорку од 1992.