Грчкe филмске будућности

Солун – Од укупно 214 филмова, колико их се приказује на 57. Солунском фестивалу, чак 57 је новије грчке производње!

Реч је и о дугометражним и о кратким филмовима, а сви они заједно чине новоуведену, јединствену програмску целину звану „Фестивал грчког филма”. Са овим домаћим фестивалом у оквиру међународног фестивала изашло се у сусрет потребама и очекивањима грчких филмских стваралаца који су одувек сматрали да је промоција грчке кинематографије у оквиру традиционално богате солунске филмске феште донекле занемарена. Сада се може рећи да су ствари легле на своје. Пред публиком и пред међународним филмским професионалцима мноштво је грчких филмова са потписима старијих и искуснијих аутора, али и оних који тек закорачују у велики филмски свет и који се прилично снажно прикључују таласу новог грчког филма чији успех на међународном плану одавно није само случајан феномен.

Од ове године Соунски фестивал је остварио и сарадњу са међународном интернет платформом филмских професионалаца и тако „умрежио” и велики број грчких стваралаца. Уједно је и осигурао приступ особама са инвалидитетом на пројекцијама свих грчких филмова. Фестивалска публика има прилику да види два грчка филмска класика („Чудовиште Атине” Никоса Кундуроса и „Имамо само један живот” Јоргоса Цавеласа) који су уз помоћ аудио описа прилагођени слепим и слабовидим особама, али и особама оштећеног слуха, уз помоћ титлова на грчком језику (уз ова два титловано је још 17 грчких филмова). Акције за побољшање приступа филмовима за особе са инвалидитетом Солунски фестивал спроводи у сарадњи са Фондацијом Оназис, Оназисовим културним центром и уз помоћ Покрета уметника са инвалидитетом...

Од 28 најновијих дугометражних играних филмова три су уврштена и у главни међународни такмичарски програм углавном дебитантских филмова (први или други филм аутора). Међу њима је и филм „Трг Америка”, други у каријери редитеља Јаниса Сакаридиса који се филмом „Дивља патка” пре три године прилично снажно позиционирао на међународној сцени. „Трг Америка” је динамичан филм о једном од атинских микрокосмоса, истоименом тргу којег окружују зграде у чијим је становима из године у годину све мање Грка, а све више избеглица. Од оних из Албаније који су први стигли, па из Русије, Пакистана и Африке, до оних најновијих – из Сирије.

Сакаридис са примесама окретног хумора, а кроз неку врсту драматуршког триптиха, открива све супротстављене снаге данашњих хуманитарних изазова. И то кроз причу о комшилуку у којем су бунтовнички тату-артист Били, његов банални другар грчки расиста Накос, што у касним тридесетим још увек живи са родитељима, и Тарек, ојађени сиријски избеглица са малом ћерком којем ће тај амерички трг усред Атине разрушити и оно мало наде што ју је још имао...

На веома добар одјек наишао је и дебитантски филм „Парк” Софије Ексарху (иначе победник програма „Нови редитељи” у Сан Себастијану), прилично оригинална прича о одрастању у свету који је имао значајну прошлост, али више не и будућност. Ексархуова је своје малолетне филмске јунаке сместила у изоловано, разрушено и напуштено, а некада најсликаније Олимпијско село чији су једини становници неколико сиромашних радничких породица. Дечаци лутају овим разрушеним селом, имају у својим играма неке искривљене визије Олимпијских игара, сукобљавају се са локалним малолетничким бандама и избеглицама, али и упознају љубав који ће седамнаестогодишњег Димитриса одвести изван „дома” у туристичке пределе Атине где ће му се снови о будућности расплинути. Прилично снажан и деликатно редитељски спроведен филм.

У међународној селекцији је и дебитантски филм „Афтерлов” Стергиоса Пасхоса, симпатично комична љубавна драма са свега два филмска лика, једном атинском вилом и једним псом. Псахос у центру приче држи тридесетогодишњег музичара Никоса који не може да преболи недавни раскид са Софијом те је зато позива у вилу пријатеља и закључава док не „расплету” разлоге разлаза. Редитељ јунаке води од безбрижности до духовитих иако хаотичних игара, градећи успут и дирљиву и оштру љубавну причу између двоје младих људи који одбијају да одрасту.

У оквиру „Фестивала грчког филма” као један од најбољих издвојио се кипарски филм „Дечак на мосту” Петроса Хараламбуса („Бекство краљице”, „Гласови”). Реч је о добро режираном, изазовном филмском делу са дванаестогодишњим филмским јунаком Сократом који ће се изненада наћи у средишту истраге о убиству које се догодило у наизглед идиличном кипарском селу. У први план постепено излазе све мрачне тајне једне породице које ће променити дечаков живот из корена. Мали сеоски враголан откриће смисао љубави, породичне лојалности и храбрости...

Тајна и мистерија чине и окосницу још једног грчког „кримића”, филма „Други ја” Сотириса Тсафуљаса, са причом која се плете око професора криминологије Димитриса са Аспергеровим синдромом, који помаже у истрази пет убиства почињених у Атини 2015. године. Што је ближи решењу убистава то главни јунак залази све дубље на опасне стазе грчке свакодневице у којем десница још увек има значајно место...

У програму „Фестивал грчких филмова” нашло се места и за 20 кратких филмова који су били приказивани и награђивани на последњем фестивалу кратког филма у Драми, као и за специјалне пројекције филмова Никоса Панајотопулоса („Ивице ноћи” из 1999) и Никоса Триантафилидиса (документарац „90 година ПАОК-а – Носталгија за будућност”)...