​Аларм који штити Европу

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Кад је у ноћи 10. октобра у хрватском месту Брегана преминуо петогодишњи Мирко, нико није ни слутио да ће о томе сазнати цела Европа. Како је утврђено после седам дана, дечак и његова породица били су заражени салмонелом, и то највероватније тако што су конзумирали јаја купљена у немачком супермаркету „Кауфланд”, која је једна хрватска фирма увезла из Пољске. Иако су анализе показале исправност јаја на рафовима „Кауфланда”, овај ланац супермаркета одмах је из продаје повукао могући извоз заразе, а 19. октобра преко европског Система брзог узбуњивања за храну и храну за животиње (РАСФФ) сви у Европској унији сазнали су да су јаја са појединих фарми из Пољске заражена салмонелом, чиме је спречено тровање милиона људи.

Додуше, аларм преко РАСФФ-а стигао је најпре из Холандије, док је Хрватска сумњу на тровање салмонелом пријавила два дана касније, будући да није пронашла салмонелу ни у једном анализираном узорку јаја у продавници, већ само у кући заражене породице. Ипак, захваљујући чињеници да су Холандија и Хрватска утврдиле сумњу да су јаја из Пољске узрочник, те да су податке о томе размениле у оквиру РАСФФ-а, стручњаци за безбедност хране много су лакше и брже спречили повећање броја отрованих салмонелом, којих је било у скоро половини чланица ЕУ.

РАСФФ је у Европи покренут још 1979, како би разменом информација осигурао што бољу заштиту потрошача. Циљ система јесте да се алармантне информације, али и обична упозорења, што брже шире, затим спроводе контроле у више земаља и предузимају потребне мере, од оних благих, као што је додавање обавештења на паковању уколико је то био пропуст (примера ради, ако на декларацији није написано да је могуће да садржи састојак који код неких људи изазива алергију), до оштрих мера у озбиљним случајевима, као што је забрана дистрибуције, одбацивање увоза на граничној контроли и повлачења са тржишта.

У оквиру РАСФФ-а прошле године је издато 3.049 обавештења о ризицима по безбедност хране и хране за животиње, од којих се 775 односило на озбиљан ризик по здравље, док се 1.378 односило на робу чији је увоз забранила контрола на граници.

„Систем брзог узбуњивања за храну и храну за животиње (РАСФФ) ради двадесет и четири сата дневно и представља кључни алат за прекограничну реакцију ако се у ланцу хране открије ризик по јавно здравље”, истичу у Европској комисији, која је упоредном анализом годишњих извештаја о РАСФФ-у утврдила да је размена информација о озбиљним здравственим ризицима постала ефикаснија, да се стопа одговора на обавештења у склопу овог система узбуњивања повећала за 23 одсто и да је после пријављених ризика стигло 4.030 обавештења да су потом преузете одређене мере заштите.

Најчешће пријављивани ризици прошле године су појава афлатоксина у орашастим плодовима, живе у риби и салмонеле у воћу и поврћу. Тако је забележено највише обавештења о афлатоксинима у орашастим плодовима из Кине, Ирана, Турске и САД, потом салмонеле у воћу и поврћу из Индије, као и салмонеле у пилетини и производима од пилетине из Бразила.

С једне стране, ова мрежа омогућила је и на неки начин натерала надлежне националне службе да брзо делују, али је, с друге стране, успела да подстакне и произвођаче, дистрибутере и продавце хране да веома брзо делују како би спречили губитак и раст броја корисника заражене хране или хране с повећаним вредностима опасних материја. Иако се информације о произвођачу и дистрибутеру не објављују у интернет бази РАСФФ-а, оне су на располагању надлежним властима и у алармантним случајевима веома брзо дођу и до медија.

Национална министарства пољопривреде и трговине у ЕУ нарочито брзо реагују и углавном одмах објављују име произвођача и продавца кад је реч о дечјој храни која је заражена или има недозвољене нивое одређених материја. Тако је пре две године име немачког произвођача органске хране „Алнатура” брзо доспело у вести немачких, али и осталих европских медија, јер је у каши од четири врсте житарица овог произвођача пронађена већа концентрација једињења које може да доведе до стварања атропина, чија повећана количина може изазвати убрзан рад срца, атрофију мишића црева, мокраћног тракта и жучне кесе, као и повишену температуру, главобољу, умор и потешкоће при говору и гутању.

У оваквим ситуацијама произвођачи, дистрибутери и продавци у већини чланица ЕУ хитро повлаче све количине спорне хране и пре него што она доспе на „црну листу” РАСФФ-а. Тако се у случају „Алнатурине” спорне каше компанија ДМ, која је продавала овај производ, не само у Немачкој, већ и у земљама попут Хрватске, одмах огласила молбом купцима да провере да ли су купили ову кашу из серије која није одговарала стандардима, и да тај производ врате у њихову најближу продавницу, где ће им бити враћен новац.

Међутим, овакав одговоран однос произвођача, продаваца, па и надлежних контролних служби, није увек био уобичајен у ЕУ. Европски, али и канадски борци за права потрошача и права деце и данас истичу пример из 2005, кад је јавност са закашњењем сазнала да је вештачко млеко за бебе швајцарског гиганта „Нестле”, контаминирано изопропил тиоксантоном, једињењем које се користи у процесу штампања на амбалажи за млеко, коју је произвео „Тетрапак”. Према оцени појединих невладиних организација, у овом случају „Нестле” се пре 11 година водио искључиво жељом да заштити свој профит.

Како истичу активисти, прве налазе о контаминираности млечне формуле за бебе компанија је имала у јулу 2015, а потом је наредила да се испитају све њихове млечне формуле прављене за различите узрасте деце, да би 2. септембра званичне резултате који потврђују контаминираност послала у италијанско министарство здравља, али ти резултати нису објављени. Шест дана касније, Шпанија је обавестила ЕУ о присуству спорног једињења у паковањима дечјег млека и „Нестле” је тада повукао спорно млеко из Шпаније, али не и са полица продавница у Италији, Француској и Португалији.

Италија је у октобру обавестила ЕУ о истом проблему и са млеком у италијанским продавницама, а тек 9. новембра италијанске власти су процениле да су одређене „Нестлеове” млечне формуле „неадекватне за људску исхрану” и заплениле око два милиона литара овог млека. Међутим, италијанске власти о томе нису обавестиле јавност, а то није учинио ни произвођач, који је шест дана касније почео постепено да повлачи остале количине тих производа.

Тек 22. новембра, после додатних лабораторијских анализа, италијански суд је наложио да се заплени 30 милиона литара спорних млечних формула и тек тада та вест је дошла најпре до италијанских, а потом и до међународних медија. И док је дан касније у водећим италијанским новинама „Нестле” закупио по целу страну на којој је истакао да је „самостално повукао производе”, и то као „меру изузетног опреза према потрошачима”, медији су у извештајима преносили став здравствених власти које су о том случају говориле као о „заплени” или „конфискацији”.

Извршни директор компаније „Нестле” Петер Брабек тада је скандал назвао „олујом у шољици чаја”, оптуживши италијанске политичаре да претерују.

„То није ништа. Нема никаквог ризика за здравље”, рекао је он, додајући да ће компанија због повлачења производа са полица имати губитак од два до два и по милиона евра.

Брабек је чак тврдио да је тог лета са италијанским министром здравља договорио да се спорно млеко постепено повлачи и замени неконтаминираним, али је ту изјаву повукао после претње министра да ће га тужити за лажно информисање.

Док су италијански здравствени званичници истицали да је спорна хемикалија токсична, портпаролка компаније „Тетрапак” тврдила је да се та супстанца не налази ни на једној званичној листи токсичних материја Светске здравствене организације. Италијанске власти, пак, никад нису објасниле како то да су заплену млека наредиле око месец и по пошто су обавештене о контаминацији, а камоли зашто су овај проблем пријавили РАСФФ-у тек 10. јануара 2006, кад је већ читав свет увелико знао за аферу с „Нестлеовим” млеком.